NOVI SAD: Na suđenju Milanu Pajčinu (52) iz Obrovca, s boravištem u Novom Sadu, i Milovanu Đuranu iz Tovariševa (72), okrivljenima za krivično delo falsifikovanja i zloupotrebe platnih kartica, počinjeno pre više od decenije, juče su saslušani svedoci i sudski veštak finansijske struke.
Iako je na prethodnom ročištu saslušano 11 svedoka, ostalo je još nekoliko njih, koje će potražiti i uz pomoć policije, da bi se taj maratonski pretres priveo kraju.
Naime, tim slučajem se bavio Osnovni sud u Bačkoj Palanci, ali je, zbog reorganizacije nadležnosti, pripremno ročište održano tek pre godinu dana u novosadskom Višem sudu pred većem kojem presedava sudija Rade Kalajdžija. Dvojica okrivljenih se brane sa slobode, a trećeoptuženi u tom predmetu je u međuvremenu preminuo.
Po navodima optužnice, od 6. do 12. maja 2008. godine, svesni svog dela, okrivljeni su neovlašćeno upotrebili tuđu „korporativnu” karticu AD Industrija mleka i mlečnih proizvoda „Imlek” iz Beograda, izdate od „Lukoil–Beopetrola”.
Trećeokrivljeni je, po navodima optužnog akta, od nepoznate osobe nabavio spornu karticu te je potom, zajedno i po prethodnom dogovoru s dvojicom optuženih, na benzinskim stanicama „Lukoila” u Baču, Bačkom Petrovcu, Bačkom Brestovcu, Gložanu i Ruskom Krsturu neovlašćeno upotrebio provlačenjem kroz odgovarajuće uređaje, terminale za identifikaciju.
Oni su, po optužnici koju zastupa zamenica višeg javnog tužioca Aleksandra Lučić Pfajfer, preuzeli 36.430 litara goriva oznake D-2, koje su prodali pojedincima. Kupovali su ga za 35 dinara litar, prodavali za 65, a dobijeni novac su delili. Treći okrivljeni uzimao je sebi uzeo 50 dinara po litru goriva, a okrivljeni Milan Pajčin i Milovan Đuran iznos od 15 dinara po litru koji su međusobno podelili, te su tako oštetili AD „Imlek” za više od 3.100.000 dinara.
[wonderplugin_slider id=64]
Veštak finansijske struke Katarina Fedoš Nemeš juče je objašnjavala svoj nalaz i mišljenje, uz obrazloženje koje su razlike između fiskalnih računa i slip-odsečaka, njihove sadržine, kakve su bile obaveze kupaca naftnih derivata, a koje prodavaca na benzinskim pumpama.
Ona je pojasnila da takozvane korporatvine kartice služe samo za evidenciju kupoprodaje, da bi se na osnovu toga pravio presek stanja dugovanja na 15 dana, te da bi se obavilo plaćanje, ali pri tome nisu same služile kao sredstvo plaćanja. Pojasnila je da se teoretski mogao bilo ko potpisivati na račune, ali da ona o tome čiji su parafi ne može da se izjasni jer je to posao za veštaka iz druge oblasti.
Većina svedoka, radnika s benzinskih pumpi, vozača i kupaca, koji su saslušani na prošlom ročištu krajem januara ove godine, nisu mogli da se prisete detalja iz pomenutog perioda, ali su mahom ostali pri izjavama koje su dali ranije u postupku.
Kako smo pisali, tada je karakteristično bilo svedočenje Đorđa P. iz Tovariševa, koji je tada, po sopstvenim rečima, kupio od okrivljenih 3.000 litara dizela pet do deset odsto jeftinije od redovne cene, a koji je preuzeo na benzinskoj stanici u Baču.
– Mene je o ponudi tog goriva obavestio drugookrivljeni Milovan Đuran, koga dugo poznajem – naveo je tom prilikom ovaj svedok. – Prvokrivljenog Pajčina sada vidim drugi put u životu. Među svedocima je bilo onih koji su kupovali po 300 litara, ali i onih koji su plaćali više hiljada litara.
Nastavak suđenja zakazan je za 9. maj.
