Porodica Latiško iz Bačke Palanke, počela je pre nešto manje od dvadest godina da gaji vinovu lozu.
Andrija i njegova supruga Snežana pokrenuli su gajenje vinove loze, na ne velikoj poršini, koju su vremenom uvećavali tako da danas, Latiškovi obrađuju vinograd koji se rasprostire na 1,5 hektara.
– U našem vinogradu koji se nalazi u Neštinu, nalazi se nekoliko sorti grožđa, koje su podjednako zahtevne kako za gajenje tako i za preradu: reč je pre svega o italijanskom rizlingu, tu je i frankovka, vranac, prokupac i hamburg. Protekla godina u vinogradarstvu nije donela posebno obilat rod, ali je kvalitet grožđa bio dobar – ističe Andrija Latiško.
– S obzirom, da ne spadam u grupu većih proizvođača grožđa, u poslednjih nekoliko godina, grožđe i vino sam uspevao prodati uglavnom stalnim kupcima iz Novog Sada, Rume i Bačke Palanke. Ja sam polovinu proizvedenog grožđa prodavao u svežam stanju, a drugu polovinu sam prerađivao u vino i rakiju. Preradu sam obavljao na salašu, koji se nalazi u središtu vinograda.
Kao i većina voćara i vinogradara u našoj zemlji, i Latiškovi imaju problema sa nedostatkom radne snage. – Već godinama, mnogi voćari i vinogradari muku muče da pronađu radnike u voćarstvu i vinogradarstvu. Protekle jeseni, berače grožđa plaćali smo 200 dinara, za jedan sat rada. Iako je isplata bila na dnevnom nivou, veoma teško smo pronalazili radnike za ovaj posao.
– Godišnje proizvodimo i prodamo između dve i tri hiljade litara vina. Na raznim takmičenjima do sada održanim, dobijali smo i nagrade za izložena vina. Poslednju do sada osvojenu nagradu zlatnu plaketu dobili smo tokom ovogodišnjeg obeležavanja svetog Trifuna u Neštinu – 14. februara, ali za dugogodišnji rad u organizaciji ove manifestcije, napominje Andrija.
O daljim planovima koji se odnose na vinograd, kao i proizvodnju vina i rakije, Latiško kaže: – U ovom trenutku nemamo nameru da povećavamo površine pod vinovom lozom. Međutim, kako je ćerka Larisa pred završetkom studija na Poljoprivrednom fakultetu – smer fito farmacija, ona bi jednog dana trebala da preuzme brigu o vinogradu. Da li će se odlučiti za uvećanje površina pod vinovom lozom ili ne, sama će da odluči.
– Mislim, da je generalno posmatrano izuzetno značajno da se u budućnosti grade turistički salaši, koji bi služili za prihvat i smeštaj turista. Oni bi trebali da imaju niz sadržaja, pre svega turističkih, a onima koji u njima borave treba ponudi veliki izbor hrane i pića, upravo sa salaša. Na taj način posao u vinogradrstvu će imati, veći smisao i značaj od sadašnjeg. Uostalom, uvek je isplativije prodavati finalni proizvod od sirovine – napominje Andrija Latiško.
Po rečima Andrije Latiška, koji se ranije bavio programiranjem i popravkom kompjutera, većina vinogradara iz Neština radi po istom principu kao on. Retki su Neštinci koji su registrovali svoje domaćistvo za proizvodnju i prodaju voća, vina i rakije.
– Proizvođači grožđa, vina i rakije poput mene su relativno mali. Naime, proizvodnja rakije i vina, većine nas, kreće se od jedne do dve tri hiljade litara. Nama kao takvima država nameće registraciju gazdinstva što je po meni vrlo teško izvodljivo, jer bi u tom slučaju svi mi brzo prestali da se bavimo ovim poslom.
– Naime, zbog nameta koji ne bi bili mali, jednostavno rečeno niko od nas se ne bi mogao održati – napomenuo je na kraju Andrija Latiško.
