Uskršnji post: Čemu nas uči, šta znači i koja su pravila

0
296

Pravoslavnim vernicima danas počinje višenedeljni Uskršnji post, koji se naziva i Veliki post, Časni post i Velika četrdesetnica.


Uskršnji post završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Uskrsom, koji se ove godine proslavlja 28. aprila.

Naziva se još i Veliki post zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja, a Časni post zato što obuhvata vreme stradanja Hristovog i Njegovog razapinjanja na Časni krst, dok naziv Velika četrdesetnica ima zato što je ukupno trajanje posta četrdeset dana.

Traje od Čistog ponedeljka do Lazareve subote. Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana – najduži u toku godine, i završava se praznikom Vaskrsenja.

Pravila tokom posta:

– Ne jedemo meso, jaja sir, mleko i sve mlečne proizvode.

– Ulje i vino su dozvoljeni svim danima, osim sredom i petkom, kada bi trebalo jesti hranu spremljenu na vodi.

– Riba se može konzumirati svake subote i nedelje, kao i na praznike.

– Ukoliko ne možete, iz zdravstvenih razloga, da ispoštujete pravila posta, posavetujete se sa svojim duhovnikom kako u tom slučaju da postite.

Prva nedelja posta zove se Čista, druga Pačista, treća Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje, a četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta.

Peta nedelja posta se naziva Gluvna. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hrista pri Njegovom ulasku u Jerusalim, objašnjeno je na sajtu Eparhije-sremske.

Sedma, poslednja sedmica pred praznik Vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja.

Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u Pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristu.

Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.

Datum početka Časnog posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, koji pravoslavni vernici uvek proslavljaju u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.

Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.

Vernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto pričešće.

Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu Vaskrsa.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here