Oprosti nam Jovane Soldatoviću

Odsečene noge na skulpturi "Jeleni" u Karađorđevu

1
3237

KARAĐORĐEVO: Skulptura „Jeleni“ našeg poznatog vajara Jovana Soldatovića koja se nalazi u Karađorđevu,  pre nekoliko dana osvanula je oskrnavljena – noge jelena su odsečene.


Ono što je nekad svima nama bio ponos danas je ruglo i podseća nas da živimo u vremenu kad su kultura, tradicija i nasleđe postali ništavni i jeftini.

Ovu skulpturu od bronze je od autora Jovana Soldatovića naručila Vojna ustanova Karađorđevo. Umetnik je na njoj radio oko godinu dana, a na ovo mesto je postavljena 1989. godine.

Svih ovih godina, „Jeleni“ su jedan od glavnih obeležja Karađorđeva, a sada su samo uspomena na neka lepša vremena kad smo naše kulturno nasleđe sa ponosom čuvali.

Vajar Jovan Soldatović rođen je 1920. godine u Čereviću. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Od 1953. godine član ULUS-a, a potom i ULUV-a. 1953. godine. Na Višoj pedagoškoj školi u Novom Sadu organizovao je odsek likovne umetnosti i bio njen prvi profesor vajarstva.

Jovan Soldatović

Bio je prvi profesor vajarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu do odlaska u nacionalnu penziju 1981. godine. Učestvovao na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu i priredio samostalne izložbe u Novom Sadu, Beogradu, Sremskim Karlovcima, Kovilju, Somboru, Zagrebu, Petrovaradinu, Slovenj Gradecu, Slavonskom Brodu i Negotinu.

Njegova dela se nalaze u mnogim zbirkama i privatnim kolekcijama u zemlji i širom sveta. Autor je preko 100 skulptura u javnim prostorima u zemlji i u svetu: „Dvoje“, park ispred UN u Njujorku; „Toma Rosandić“, Cetinje; „Materinstvo“, Vukovar; „Spomenik Mileni Lajković Lalatović“, Nikšić; „Jelen u trku“, Sarajevo.

Nagrade: Nagrada Politike iz fonda Vladislav Ribnikar (1958); Oktobarska nagrada Novi Sad (1962); Nagrada Oktobarskog salona Beograd (1970); Orden rada sa zlatnim vencem (1972); Zlatna plaketa sindikata Srbije (1978); Zlatna pleketa spomen parka Šumarice (1983); Orden rada sa zlatnom zvezdom; Sedmojulska SR Srbije (1986); Nagrada za životno delo SUBNOR-a Vojvodine (1989); Vukova nagrada (1999).

Umro je 2005. godine u Novom Sadu.

 

1 KOMENTAR

  1. uz savremenu tehniku sve se pronađe ako se želi i ako se hoće!
    a o psihoapatama koji sve uništavaju što je lepo, naš senator u Rimu
    davno je napisao:
    U ciganskom naselju glavna, noćna zabava mladih sastoji se u demoliranju ukradenih, luksuznih automobila, koje potom pretvaraju u buktinje, uz eksplozije što se razležu kilometrima daleko, najavljujući, sumorno, vreme velikih promena. Policija se ne usuđuje da uđe u naselje uljeza već samo šalje opštinske službe da krotko i ponizno pokupe ostatke pira uništenja. Noću Cigani istržu pragove železničke pruge – dovodeći u opasnost saobraćaj – a najradije bakar i aluminijum koji dobro prodaju. Žali se drugi železničar, koji se ne usuđuje da saopšti svoje ime: „Da bi ukrali trideset centimetara bakra – rasturili su nam nekoliko puta električne
    uređaje za pokretanje tračnica, zbog čega naši ljudi moraju da rade cele noći.
    &
    Poslednje godine dvadesetog veka onaj koji piše ove ” Kad se upravnik stanice pobunio, Cigani su mu zapretili: „Ti si noću sam!” I doista, noću se čuju pucnji vatrenog oružja, a prostor oko stanice i okolne ulice su prepuni izmeta i t ragova m okraće j er C igani n e
    v ole d a k oriste o dgovarajuće z ahode, k oje i m j e opština stavila na raspolaganje.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here