Zoran Radanović: Dobar pčelinjak može da izdržava porodicu

1
1835
Zoran Radanović Foto: Rada Milišić

Pčelar Zoran Radanović tvrdi da pčelarstvo može biti dobar posao od koga može da živi jedna porodica ali iz košnica neće teći med i novac bez velike posvećenosti i naravno ulaganja.


Pre osam godina tridesetvogodišnji Zoran Radanović iz Bačke Palanke imao je pet košnica i veliku želju da se bavi pčelarstvom. Kao i u svakom poslu početak je bio težak, posao neizvestan, ali uprkos svemu danas ima pčelinjak u kojem se brine o 65 društava, a što je mnogo važnije stekao je znanje i iskustvo te može da unapređuje ovaj posao.

Početak sa pet košnica

Sa pčelarstvom se upoznao još u srednjoj Poljoprivrednoj školi u Futogu gde se školovao za zootehničara, a koliko je još tada voleo pčele govori i podatak da su upravo one bile tema njegovog maturskog rada.

„Nakon završetka srednje škole iako sam to želeo nisam imao dovoljno novca za pčelarstvo. To je skupa delatnost bilo da je nekome posao ili samo hobi. Zaposlio sam se u jednoj firmi, ali sam pre osam godina, kad su se stekli uslovi startovao sa pet košnica, kako bi dopunio kućni budžet,“ kaže Radanović i dodaje da je vremenski period od pet do 65 košnica koliko ima danas proveo svakodnevno radeći u pčelinjaku ali i učeći kako kaže – kroz njih i sa njima.

Radanović potvrđuje da se pčelar mora posvetiti pčelama, neprestano usavršavati, dopunjavati svoje znanje, razmenjivati iskustva sa drugima, pratiti stručnu literaturu, obilaziti sajmove, savetovanja, predavanja te je postao član pčelarskog Udruženja „Pčela“ iz Bačke Palanke.

„Mnogo vremena provodim u pčelinjaku jer vodim računa da su mi pčele zdrave, vodim računa da ih zaštitim kada je sezona prskanja poljoprivrednih useva. Tokom zime kada je nešto manje posla mnogo više vremena provodim u radionici gde pravim nove košnice i svu neohodnu opremu koja može da se izradi od drveta“.

Pored meda nudi i ukrasne slavske sveće

Radanović kaže da kao i drugi ovdašnji pčelari koji imaju jaka pčelinja društva košnice seli na izdašne pašu, tako da su u vreme cvetanja bagrema u Bagremari, Mladenovu ili u blizini Plavne. U periodu cvetanja lipe košnice su na padinama Fruške gore, a kada medi suncokret pčelinjak seli na parcele u okolini Kule ili ih vozi u Banat gde su velika polja suncokreta. Košnice su često stacionirane i na nasipu između Bačke Palanke i Mladenova gde ih pčele pune livadskim medom.

Foto: Rada Milišić

„Pratim paše i imam sve vrste meda, a pripremam i mešavine meda i lekovitog bilja, najčešće semena koprive ili bundeve, polena i propolisa. Pakujem u tegle i med u saću, obavezan je i propolis, medovača, a odnedavno ručno pravim i slavske i ukrasne sveće“, kaže Radanović.

Obzirom da ima svoju stolarsku radionicu napravio je i kalupe za sveće u njih sipa čist vosak, tako da je jedan od retkih koji u svojoj ponudi ima i ovaj proizvod.

„Mnogi se iznenade kada vide da pored tegli meda stoje slavske i dekorativne sveće ali ima i onih koji znaju da je posle meda pčelinji vosak veoma značaju proizvod pčela,“ kaže Radanović.

 

Profitabilan je samo veći pčelinjak

Kako napominje ovaj mladi pčelar tokom proteklih osam godina koliko se bavi pčelarstvom o pčelama je mnogo šta naučio ali je i došao do zaključka da od meda i brojnih drugih pčelinjih proizvoda može da se živi ali samo uz dovoljan broj košnica uz veliki rad ali i ulaganja.

„Moj pčelinjak je još uvek nedovoljan da bih mogao govoriti o nekakvoj značajnijoj zaradi. Da bi jedna porodica mogla živeti od prodaje meda i drugih pčelinjih proizvoda potrebno je da ima od 150 do 200 košnica. Osim toga mi pčelari znamo koliko klimatske promene i upotreba hemije u poljoprivredi u poslednje vreme utiču na pčele i mogu da smanje količinu meda.“

Foto: Rada Milišić

Pčelarstvo je skupa delatnost

Sa prodajom pčelinjih proizvoda, Radanović nema problema. Med je, kako kaže, za neke hrana, nekima je lek ali ga tokom cele godine prodaje stalnim kupcima, koji su se tokom prethodnih godina uverili u njegov kvalitet. Pored toga, od nedavno med iz njegovog pčelinjaka može se naći na jednoj od tezgi, bačkopalanačke zelene pijace. Težeći da se što više približi kupcima Zoran redovno obilazi manifestacije, i dešavanja u Bačkoj Palanci i Novom Sadu.

„Imam dosta planova, ali ću za početak, kako bi još bolje opremio pčelinjak i nabavio opremu, konkurisati za podsticajna sredstva, imam registrovano gazdinstvo te ću pratiti konkurse. Očekujem da mi budu isplaćeni podsticaji 720 dinara po košnici od prošle godine, svaki dinar dobro dođe jer pčelarstvo je dobra ali skupa delatnost,“ kaže na kraju Radanović.

1 KOMENTAR

  1. Htela bih pitati kako da se izborimo sa oko cetrdesetak, kosnica koje su u naselju a pored mog placa,gde pcele zuje i znaju biti agresivne,vec sada kada je suncano i toplo vreme.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here