Danas se vode velike diskusije u vezi sa stresom. Anksioznost je glavni oblik stresa, a napetost je ispoljavanje anksioznosti. Popularni časopisi i naučni bilteni podrobno obrađuju stres na poslu, bračni stres, roditeljski stres i finansijski stres.
Kada kažemo „stres“, obično mislimo na nešto što nas „nervira“, ili pritisak. Stres je reakcija uma i tela na događaje koji nas uznemiravaju i dovode u stanje opšte pripravnosti.
Hans Seli, stručnjak za stres, ističe tri stupnja reagovanja na stres:
- uzbuna,
- otpor i
- iscrpljenost.
Na stupnju uzbune, osoba raspoznaje stres i moguće uzroke, priprema se za akciju, u kojoj će pobeći ili se boriti. Na ovom stadijumu doživljavamo mnoge poznate znake stresa. Nervoza i preterana uzbuđenost, lupanje srca, sušenje usta, drhtanje i stezanje vilica. To su prvi znaci stresa.
Ljudi pod stresom lako se trgnu. Pate od nesanice, znoje se, često mokre, imaju prolive i slabo varenje, imaju bolove u mišićima vrata i donjem delu leđa.
To su samo početni simptomi, koji ne ostavljaju trajne posledice i mogu da se izleče. Ali, bol povezan sa stepenom uzbune moźe da formira utisak kao bilo koja vrsta traume. Ako se stresno stanje produži, reakcija prelazi u otpor i iscrpljenost. Telo više ne može da izleči posledice stresa i postoji mogućnost pojavljivanja hroničnih poremećaja kao posledica stresa.
Stres je, na primer, jedan od činilaca povišenog holrsterola. Takođe, inhibira funkcionusanje imunog sistema, pojačava podložnost virusnim infekcijama i olakšava razvoj tumora. Stres znači da je organizam pred najezdom, bilo da se radi o napadu psa, grdnji oca ili strogog nastavnika.
Pas koji ujeda, saobraćajna gužva zbog koje kasnimo, ili autoritativni učitelj, sve to izaziva trenutni stres od koga se relativno brzo oporavljamo. Čak i stres od neprijatnog posla može da traje samo nekoliko meseci.
Ali, strog učitelj, sa kojim nema dogovora u prvom razredu osnovne škole, može da izazove trajni stres sistema. Ako dete nema mogućnosti da obradi taj stres, on će se verovatno utisnuti i delovati na kasnije učenje.
Ako odrasla osoba u saobraćajnoj nesreći izgubi celu porodicu, taj događaj može da bude dovoljno moćan da izazove hronični stres.
Ako je dete imalo relativno ugodno detinjstvo, malo je verovatno da će kasniji stres dovesti do potpunog raspada sistema.
Utisnuti stres je najopasnija vrsta stresa, jer je neopipljiv. Ne može da se vidi, omiriše, oseti. Ne nalazimo ga ni u jednoj ćeliji u telu. Živi tako što krišom podriva naše temelje, kao termiti, uništava konstrukciju kuće. I dok mi mislimo da je sve u redu, jednog dana sruši se cela kuća!
