Najlepše dvorište Srbije je u Bačkoj Palanci – zavirite

0
13686
Vrt im predstavlja mesto gde se, osim cveća, sakuplja i pozitivna energija. Zato se trude da uvek budu u trendu.

„Svake godine drugi odabir boja, nekako obično u januaru mesecu Holanđani to objave koja je boja u modi. Ove godine je bila aktuelna bela boja i bila je aktuelna plava boja. Mi smo eto uklopili plavo cveće je vrlo retko imamo tu par primeraka“, objašnjava dr Vojislav Vasiljević.

U vrtu, za koji kažu da je germanskog tipa, dominiraju biljke pravilnog oblika. Međutim iz godine u godinu, kako raste broj biljaka i vrt poprima drugačije obrise. Tako je jedan deo postao mediteranski, a krase ga palme, masline, kao i začinsko bilje poput lovora i smilja.

„Uvek sa nekog putovanja donesemo biljaka. Imamo baš lep sortiment biljaka, mediteranskih biljaka, on je večna inspiracija i tiha patnja našeg kontinenta, što ne živimo na moru pa želimo tim biljakama, da taj deo mora i odmora proširimo što duže“, kaže dr Vasiljević.

 

Saobraćajni znaci u bašti Vasiljevića

Pomoć za uređenje vrta stiže i od najmlađih, pa tako i Vladan Vasiljević ima zaduženje. Pod uslovom da nema domaći zadatak, punjenje kanti za zalivanje cveća je njegov posao. Zadužen je i za dekorisanje vrta, pa saobraćajni znaci koji se ovde nalaze predstavljaju njegov pečat.

„Reč je o znacima koji se najčešće koriste na pešačkim prelazima i na ulicama i ovo je meni kao neka raskrsnica i onda sam tu napravio neki mali gradić sa znakovima“, navodi najmlađi član porodice.

Pre tri godine vrt je proglašen najlepšim u Srbiji. Iste godine je porodica Vasiljević išla na prijem kod holandske kraljice u takozvanu baštu Evrope.

Karaljevski park ih je oduševio, a ni sa ovog putovanja se nisu vratili bez cveća. Kažu da je park u Kojkenkofu raskošan i da je to nešto najlepše što Holanđani imaju u svojoj zemlji. Za ljubitelje cveća to je rajska zemlja.

Za lepotu čovek mora da se potrudi, kažu Vasiljevići. Zato održavanju vrta svakodnevno posvećuju i do četiri sata.

„Slučajna lepota postoji samo u bajkama, znači oni koji ne vole puno da rade prosto neka preskoče ovu emisiju, neka i ne počinju ovim da se bave, ali je to prosto rad gde mi učestvujemo zajedno“, objašnjavaju Vasiljevići.

Za zdravlje i izgled cveća brine se Marija. Suvi listovi i cvetovi u bašti se ne tolerišu. Kaže da je za nju vrt predstavlja odmor, razonodu i radost.

Ove godine u dvorištu je prvi put cvetalo drvo banane, što ih je posebno obradovalo. Radost porodice Vasiljević sa dolaskom prvih mrazeva polako smenjuje briga, jer je tada neophodno obezbediti posebne uslove za biljke. Najviše truda iziskuje upravo drvo banane, masline i palme.

„Izgradili smo jedan staklenik u koji odlažemo biljke tokom zime gde mogu da stanu rasporedimo ih u pomoćne prostorije i brinemo, bdimo nad njima šta će biti tokom zime, palme smo neke zasadili u zemlju pa obezbedimo grejače, štitimo, pravimo kupole, male plastenike“, objašnjava Marija Vasiljević.

Ljubav prema hortikulturi i uopšte umetnosti dr Vojislav je preneo i u ordinaciju. Za posao stomatologa koji obavlja kaže da je veoma stresan, pa se zato trudi da sebi, ali i pacijentima učini dan lepšim.

„Pacijenti vole da se osećaju prijatno u nekom prostoru i to je prosto za razbijanje te neke treme, teskobe, straha i onda nekim detaljima tako gledam da im odvratim pažnju dok čekaju dok su u tom nekom prostoru da im bude lepo i mislim da je umetnost onako izuzetno dobra tampon-zona do ove zone ordinacije“, kaže dr Vasiljević.

Svaki kutak ovde je s velikom posvećenošću i pažnjom urađen.

Navodi da je posebno interesantno kada dođu pacijenti iz inostranstva koji imaju predrasude prema Srbiji: „Kad uđu ostanu šokirani, da li postoji ovako nešto u Srbiji, u ovakvom prostoru i onda redovno se svi fotografišu da pokažu tamo odakle dolaze da i ovakav prostor postoji u Srbiji i da su i u ovakvom prostoru bili da popravljaju zube u jednom, da kažem, umetnički oblikovanom prostoru“.

Dr Vasiljević umetnost ne odvaja od života. On je živi. Zato u šali voli da kaže da ne čeka raj, jer ga je napravio na zemlji.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here