Neštinci i Vizićani vade nove pasoše svakih mesec dana

2
735
Neštin/ Foto: Dnevnik

BAČKA PALANKA: Kada je sredinom poslednje decenije prošlog veka „pisana” nova geografija iscrtavanjem državnih granica, u priobalju Dunava između Bačke Palanke i Iloka, niko nije mislio kakve će probleme imati narod koji živi na dve obale u Srbiji.


Hrvatski državljani koji svakodnevno iz Iloka i drugih mesta ovog dela priobalja dolaze u Bačku Palanku nemaju nikakve probleme, jer uglavnom dolaze sa ličnom kartom, da pazare sve ono što je ovde jeftinije. Međutim, Neštin i Vizić su dva sela koja se geografski nalaze u Sremu, ali im je administarativni centar opštine u Bačkoj Palanci.

Da bi oni došli do Palanke moraju da prođu par kilometara kroz teritoriju Hrvatske, pa preko dunavskog mosta do varoši, a u povratku isto samo obrnuto. Na tom putu nalaze se po dva granična prelaza obe države.

U Neštinu kažu da do ulaska komšija u EU nije bilo toliko komplikovano, jer se granica prelazila uz malogranične propusnice koje nisu bile skupe. Od kada je Hrvatska u EU prolazak kroz ovu zemlju postao je skuplji, jer su potrebni pasoši, a, kako kažu, ni ovaj dokument više nije jeftin, jer ukupni troškovi iznose oko 4.300 dinara.

Foto: Dnevnik

Za one koji povremeno idu u centar opštine to nije velik trošak, jer pasoš duže traje, ali za one koji svakodnevno idu u Bačku Palanku i vraćaju se kući pasoš je ozbiljan trošak za kućni budžet. Naime, prilikom izlaska iz Neština naši carinici udaraju pečat, pa u Batovom Dolu hrvatski, pa opet komšije pre dunavske ćuprije udare pečat prilikom izlaska iz Iloka, odnosno Hrvatske, a na kraju na ulasku u Bačku Palanku, sa druge strane mosta, opet naši pečatom potvrde da ste ušli u Srbiju.

Neštinci i Vizićani, a u ova dva sela živi oko 1.000 ljudi, kažu da im hrvatski carinici ne prave probleme, pa ponekada udare samo dva umesto četiri pečata, ali naši udaraju, pa udaraju. U proseku, vele oni koji svakodnevno idu ovim putem, u pasošu im ostane svaki put još šest pečata. Popuni se cela jedna stranica, a ukupno ih je 32, što znači da im pasoš traje jedva mesec dana. Godišnje ih to košta oko 40.000 dinara, a nerviranje i izradu novog pasoša ne računaju.

 

Meštani Neština obratili su se Mesnoj zajednici sa molbom da lokalna samouprava interveniše kod viših državnih organa i da proba da se nađe rešenje za preskupo putovanje i paprene pasoše. Vele, da razumeju naše carinike i policiju, a rekli su im da su dobili uputstva da obavezno pečatiraju svaki ulazak i izlazak iz zemlje. Nadaju se da će neko od nadležnih imati razumevanja za specifičnost ovog dela granice i probleme ljudi koji ovde žive, ako ništa drugo da naši udare dva umesto četiri pečata u pasoš.

Poseban je problem, a rešenje se ne nazire, transport poljoprivrednih proizvoda iz Neština i Vizića do centra opštine koji je udaljen 10-tak kilometara. Preko državne granice i kroz EU ne može, odnosno preskupo je, a ovde ljudi uglavnom žive od poljoprivrede.

Preko granice u školu i bolnicu

U ova dva sela radi odeljenje Osnovne škole „Vuk Karadžić” iz Bačke Palanke, a nastava se drži za učenike od prvog do četvrtog razreda. Stariji osnovci, kao i srednjoškolci svakodnevno putuju u školu u Bačku Palanku i na nastavu ne mogu bez pasoša. Za osnovce troškove pasoša plaća lokalna samouprava, a za srednjoškolce roditelji.

Interesantno je da su radnici službe Hitne pomoći u bačkopalanačkom Domu zdravlja najspecifičniji u Srbiji, jer oni svakodnevno na posao moraju da nose i pasoše. Vele da, otprilike svaki drugi dan imaju intervenciju u selima s druge strane Dunava, odnosno u Sremu, te da moraju da prolaze kroz drugu državu. Kažu da im hrvatski carinici i policajci ne prave probleme, a kada primete da imaju baš hitnu intervenciju puštaju ih i bez zadržavanja, odnosno udaranja pečata.

Da bi došli da Palanke moraju ili preko Dunava skelom između Banoštora i Begeča, što je oko 60 kilometara u jednom pravcu, a ako su veći tereti mora se ići preko Novog Sada i prelaziti preko 100 kilometara. Očito da su komunikacijski problemi žitelja ova dva sela komplikovani i skupi, pa nije čudo što se od popisa do popisa samo konstatuje da se ova sela prazne. Neštin je, na primer, od početka veka sa oko 1.000 spao na oko 500 stanovnika, a prepolovio se i Vizić.

2 KOMENTARA

  1. Ovo je strašno a i fotografija vam i nije neka… Sva sreća pa prepoznajem neke kuće ali ne vidi vam se ulaz u Čaršiju!

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here