BAČKA PALANKA: Kada je sredinom poslednje decenije prošlog veka „pisana” nova geografija iscrtavanjem državnih granica, u priobalju Dunava između Bačke Palanke i Iloka, niko nije mislio kakve će probleme imati narod koji živi na dve obale u Srbiji.
Hrvatski državljani koji svakodnevno iz Iloka i drugih mesta ovog dela priobalja dolaze u Bačku Palanku nemaju nikakve probleme, jer uglavnom dolaze sa ličnom kartom, da pazare sve ono što je ovde jeftinije. Međutim, Neštin i Vizić su dva sela koja se geografski nalaze u Sremu, ali im je administarativni centar opštine u Bačkoj Palanci.
Da bi oni došli do Palanke moraju da prođu par kilometara kroz teritoriju Hrvatske, pa preko dunavskog mosta do varoši, a u povratku isto samo obrnuto. Na tom putu nalaze se po dva granična prelaza obe države.
U Neštinu kažu da do ulaska komšija u EU nije bilo toliko komplikovano, jer se granica prelazila uz malogranične propusnice koje nisu bile skupe. Od kada je Hrvatska u EU prolazak kroz ovu zemlju postao je skuplji, jer su potrebni pasoši, a, kako kažu, ni ovaj dokument više nije jeftin, jer ukupni troškovi iznose oko 4.300 dinara.
Za one koji povremeno idu u centar opštine to nije velik trošak, jer pasoš duže traje, ali za one koji svakodnevno idu u Bačku Palanku i vraćaju se kući pasoš je ozbiljan trošak za kućni budžet. Naime, prilikom izlaska iz Neština naši carinici udaraju pečat, pa u Batovom Dolu hrvatski, pa opet komšije pre dunavske ćuprije udare pečat prilikom izlaska iz Iloka, odnosno Hrvatske, a na kraju na ulasku u Bačku Palanku, sa druge strane mosta, opet naši pečatom potvrde da ste ušli u Srbiju.
Neštinci i Vizićani, a u ova dva sela živi oko 1.000 ljudi, kažu da im hrvatski carinici ne prave probleme, pa ponekada udare samo dva umesto četiri pečata, ali naši udaraju, pa udaraju. U proseku, vele oni koji svakodnevno idu ovim putem, u pasošu im ostane svaki put još šest pečata. Popuni se cela jedna stranica, a ukupno ih je 32, što znači da im pasoš traje jedva mesec dana. Godišnje ih to košta oko 40.000 dinara, a nerviranje i izradu novog pasoša ne računaju.
[wonderplugin_slider id=136]
Meštani Neština obratili su se Mesnoj zajednici sa molbom da lokalna samouprava interveniše kod viših državnih organa i da proba da se nađe rešenje za preskupo putovanje i paprene pasoše. Vele, da razumeju naše carinike i policiju, a rekli su im da su dobili uputstva da obavezno pečatiraju svaki ulazak i izlazak iz zemlje. Nadaju se da će neko od nadležnih imati razumevanja za specifičnost ovog dela granice i probleme ljudi koji ovde žive, ako ništa drugo da naši udare dva umesto četiri pečata u pasoš.
Poseban je problem, a rešenje se ne nazire, transport poljoprivrednih proizvoda iz Neština i Vizića do centra opštine koji je udaljen 10-tak kilometara. Preko državne granice i kroz EU ne može, odnosno preskupo je, a ovde ljudi uglavnom žive od poljoprivrede.
Preko granice u školu i bolnicu
U ova dva sela radi odeljenje Osnovne škole „Vuk Karadžić” iz Bačke Palanke, a nastava se drži za učenike od prvog do četvrtog razreda. Stariji osnovci, kao i srednjoškolci svakodnevno putuju u školu u Bačku Palanku i na nastavu ne mogu bez pasoša. Za osnovce troškove pasoša plaća lokalna samouprava, a za srednjoškolce roditelji.
Interesantno je da su radnici službe Hitne pomoći u bačkopalanačkom Domu zdravlja najspecifičniji u Srbiji, jer oni svakodnevno na posao moraju da nose i pasoše. Vele da, otprilike svaki drugi dan imaju intervenciju u selima s druge strane Dunava, odnosno u Sremu, te da moraju da prolaze kroz drugu državu. Kažu da im hrvatski carinici i policajci ne prave probleme, a kada primete da imaju baš hitnu intervenciju puštaju ih i bez zadržavanja, odnosno udaranja pečata.
Da bi došli da Palanke moraju ili preko Dunava skelom između Banoštora i Begeča, što je oko 60 kilometara u jednom pravcu, a ako su veći tereti mora se ići preko Novog Sada i prelaziti preko 100 kilometara. Očito da su komunikacijski problemi žitelja ova dva sela komplikovani i skupi, pa nije čudo što se od popisa do popisa samo konstatuje da se ova sela prazne. Neštin je, na primer, od početka veka sa oko 1.000 spao na oko 500 stanovnika, a prepolovio se i Vizić.
