Toma veruje da može do stopedesetog davanja

Bačkopalančanin Tomislav Toma Savić dobrovoljno dao krv 109 puta

0
407

Sa svega osamnaest godina, Tomislav Toma Savić iz Bačke Palanke prvi put je dobrovoljno dao krv.


Od tada, 20. oktobra 1983. godine do danas, Toma je 109 puta dao krv. Prvi put je dobrovoljno dao krv „na nagovor“ oca Nedeljka – Neđe koji je preko 50 puta dobrovoljno dao krv.

Tomislav Toma Savić

– Od mog prvog davanja do danas proteklo je gotovo 36 godina. Kada sam prvi put otišao da dobrovoljno dam krv, pa do stodevetog davanja, na akcije davanja krvi sam odlazio sa istom željom, da pomognem nekome kome su zdravlje ili život ugroženi. Krv sam redovno davao, ranije tri puta godišnje, a već tridesetak godina to radim četiri puta. Pauzu u davanju krvi imao sam jedno kratko vreme, kada sam se nalazio na privremenom radu u Sloveniji i Nemačkoj.

– Kada sam saznao da jednim davanjem krvi, dobrovoljni davalac može spasiti ne jedan već čak tri – četiri života, bio sam još više  motivisan da to radim – kaže Toma.

U maju 2016. godine Toma je stoti put dobrovoljno dao krv. Za jubilarno stoto davanje, dobio je plaketu i umetničku sliku.

– Niko od davalaca krvi, a samim tim ni ja, ne daje dobrovoljno krv da bi dobio neku nagradu. Svima nama je osnovni i jedini cilj da pomognemo nekome zbog bolesti, saobraćajne nesreće koju je doživeo ili nekog trećeg, četvrtog… razloga. Međutim, malo mi smeta što se mi dobrovoljni davaoci krvi više ne okupljamio kao ranije jednom godišnje da bi se družili i malo opustili u sadašnjem hotelu „Fontana“, ranije „Turist“. Naše beneficije su se svele na ne plaćanje participacije. Mislim, da bi trebale ipak biti bar malo veće, ako ništa drugo proširiti na određene popuste u autobuskom prevozu – ističe Toma.

 

Toma je trenutno nezaposlen. Završio je za bravara. Svojevremeno je radio u sadašnjoj ad „Bačka“, zatim novosadskom „Jugoalatu“ i bačkopalanačkoj „Majevici“. S obzirom, da nema stalan posao, junak naše priče, kada mu se ukaže prilika radi osim bravarskog i posao varioca – zavarivača.

– Osamnaest godina sam radio u firmi ad „Bačka“, potom u „Jugoalatau“ i „Majevici“. Nikada mi niko nije pravio bilo kakav problem, kada sam trebao otići da dam krv. Posle svakog davanja krvi osećao sam se nekako prijatnije, rasterećenije, jednom rečju imao sam nekako više elana i želje da idem napred. Između ostalog i zbog toga bih preporučio mnogima, ako već nisu da se okrenu davalaštvu, jer će im ono koristiti zdravlju, a ujedno će i pomoći nekome – kaže Toma.

S obzirom, da je kod nas hronična nestašica krvi tokom januara i februara, odnosno u julu i avgustu, Toma posebno apeluje na sve one koji daju krv, da to urade posebno u ovim periodima godine. Toma je redovan posetilac utakmica OFK Bačke u Bačkoj Palanci, a ima i jedan redak hobi „vajanje“ figura od drveta. Osim toga bavi se i restauracijom drvenih i metalnih stvari, a kako reče ipak više metalnih nego drvenih predmeta.

Na kraju razgovora Toma je posebno istakao da je svakom od nas najvredniji gest spasiti druge, bilo poznate ili nepoznate ljude i da davaoci krvi upravo to i rade, a izrazio je veru i nadu da će jednog dana možda stići i do 150 davanja.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here