Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Lazarevu subotu i Vrbicu. Praznik Lazareva subota uspomena je na poslednje čudo Hristovo pred Nedelju stradanja, smrt i Vaskrsenje. Praznik ima značenje pobede života nad smrću.
U hrišćanstvu današnji praznik označava pobedu života nad smrću, na bogosluženjima se pominju stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo kao garancija za vaskrsenje svih vernika.
Vaskrsli Lazar od tada je živeo pod imenom Jovan i jedini je od učenika stajao na Golgoti ispod razapetog Hrista. Ostatak života proveo je na ostrvu Kipar, gde je kao episkop doživeo duboku starost.
Praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem četvrtog veka. U pravoslavne hramove unose se mlade grančice vrbe, koje se osveštaju i dele narodu. Potom, kreću svečane povorke, uglavnom mališana, oko crkve.
[wonderplugin_slider id=181]
Ovaj praznik je dan dečije radosti, mnoge porodice ga slave kao krsnu slavu. Naravno, slavska trpeza je uvek posna.
Današnji praznik najavljuje sutrašnji – Cveti, kada je Isus Hristos svečano ušao u Jerusalim.
Na Lazarevu Subotu dozvoljeno je jesti riblju ikru. Uveče, potopi se livadsko cveće u vodu, kako bi sutra, na Cveti, dan započeo umivanjem u toj vodi.
Pogledaj: Kako ćemo slaviti Uskrs?
Zbog poznate situacije sa korona virusom i policijskim časom koji je na snazi ovog vikenda, okupljanja u crkvi neće biti. Grančice su sveštenici osveštali juče, kada su ih vernici i mogli uzeti iz crkve.
