Marinko i Saša čuvaju baštinu

Restauracija sakralnih objekata

0
559

Keramičar i veliki vernik, Marinko Bošnjak i sin njegovog šuraka, Saša Peulić, Palančani, nastavljaju da hode i rade po sakralnim objektima, manastirima u Fruškoj Gori.


Tako su sada završili konak kod ostataka srednjevekovne crkve u blizini sela Stari Ledinci. Postoji i mišljenje da su ovi ostaci pripadali danas nestalom manastiru posvećenom Svetom Savi, čiji je kult na Fruškoj gori bio veoma jak.

Predstavljaju nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.

– Radili smo konak koji je u blizini ostataka srednjevekovne crkve – kaže za „Nedeljne novine“ Saša Peulić. – Početkom aprila smo moj teča i ja otišli tamo da popločamo kompletno boravište monaha, nekih 200  kvadratnih metara, od konaka koji ima 300 kvadratnih metara. Uradili smo tri kupatila, dve sale, kuhinju, hodnike, stepenište i terasu.

– Okolina konaka je prelepa, nema puno ljudi i puno vozila, vazduh je čist i oseti se velika razlika u kvalitetu u odnosu na Palanku. Ledinci su udaljeni nekih 15 kilometara od Novog Sada, nekoliko kilometara od Dunava, nije previše zabačeno mesto ali priroda je veličanstvena. Ostaci srednjovekovne crkve se nalaze na uzvišici iznad sela, nekih sto metara od prvih kuća. Pored je postavljena drvena crkvica u isto vreme kada smo mi radili, jer se služba ne može držati u ruševinama crkve.

– Teča i ja smoživeli u jednoj vikendici, koju nam je ustupio jedan vernik. Crkva, koju neki nazivaju i „Savinac“ zbog Sv. Save, sagrađena je u vizantijskom stilu u vreme Nemanjića. Verovatno je završena u 13. veku, a stradala je od Turaka već u 14-15. veku, a dodatno je ruinirana za vreme 2. svetskog rata. Danas na zidove ruševine stavljene su ikone, da bi joj dali sakralni značaj. Ostaci fresaka u unutrašnjosti crkve, su bili vidljivi početkom 20. veka. Danas tih ostataka više nema.

– Da bi posetioci mogli da dođu i pogledaju ostatke manastira, još se mora dosta poraditi. Do sada, dolazili su ljudi koji žele da pomognu, a Crkva prihvaća svaku pomoć. Za sada brigu o konaku i crkvi vodi jedna monahinja, dok ostali dođu za verske praznike. Ona privremeno živi u jednoj vikendici, ali kad se konak završi preseliće se u njega.

– Posao smo završili za tri nedelje, s tim da smo se subotom uveče vraćali na odmor, a ponedeljkom odlazili nazad. Ako moj teča bude odlazio u Ledince da vidi završen konak, ja ću takođe otići s njim, da vidim kako to sve izgleda kada bude u funkciji. Nastaviću da radim sa tečom manastire, jer je to interesantno, lepo je prirodno okruženje, a radimo jedan koristan posao.

 

Poslednje rečenice razgovora sa Sašom Peulićem, pokazuju da ima mladih koji znaju svoje korene, cene trud prethodnih generacija i žele da nastave u tom duhu. To je jedini put da jedan narod opstane i bude postojan – da mladi preuzmu odgovornost za to.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here