Proleće donosi velike probleme sa krpeljima, parazita koji prenose lajmsku bolest, i to na izletištima i zelenim javnim površinama.
Ti problemi mogu da nanesu mnogo muke i sa zdravstvenog i sa finansijskog aspekta, prvenstveno roditeljima u slučaju da se deci zakači krpelj na koži. Da se dešava što manje ili, u najboljem slučaju, da se ne događa nikako važna je prevencija, a za to se brine novosadska firma za dezinsekciju i deratizaciju „Delco“ iz Novog Sada.
– Prvenstveno se bavimo uništavanjem krpelja, pošto je to sada najaktuelnije, a takođe i drugih insekata bubašvaba, komaraca, osa, ali i miševa, pacova…, kaže Milorad Mića Ćurčić iz ove firme.
– Jednostavno, to je zakonska obaveza svakog preduzetnika da uradi tretiranje i to dva puta godišnje, a da to uradi registrovana firma za te poslove. Krpelji su sada ozbiljan problem, posebno pred predstojeće Prvomajske praznike. Godinama uspešno radimo pre svega izletište Bagremara i Vojnu ustanovu Karađorđevo, ali i u Bačkoj Palanci. Tamo gde radimo tu nema problema, a tamo gde ne radimo je veliki problem.
– Opština Bačka Palanka jako veliku brigu vodi o tome. Ne treba previše pričati da to treba da se radi u restoranima ili pekarama i drugim lokalima gde se prodaje hrana i to po nekoliko puta godišnje. Recimo, mi smo ovog proleća već tri puta tretirali krpelje u izletištu Bagremara i Karađorđevu, a u Bagremari ćemo to morati da radimo još jednom kasnije.
– Imamo uspešnu koordinaciju sa Domom zdravlja „Dr Mladen Stojanović“ i sarađujemo sa svim školskim ustanovama. Dolazimo po pozivu, a radimo i u velikim firmama u Bačkoj Palanci. Iako sada u medijima sa nacionalnom frekvencijom govore da ukoliko se na telu zakači krpelj može da se skine lako u sopstvenoj režiji, apelujemo pre svega na roditelje dece koja borave u izletištima ili se igraju na zelenim javnim površinama da se posle toga pregledaju i u slučaju problema, to posebno naglašavam, obavezno jave u Hitnu službu Doma zdravlja „Dr Mladen Stojanović“ gde će ga lekari stručno ukloniti.
[wonderplugin_slider id=136]
– Ni u kom slučaju se krpelj ne sme uklanjati pincetama ili nekim preparatima. Pored mališana, najugroženije su životinje koje su potom dalji prenosnici. Ćurčić naglašava da krpelj može da bude u travi ili čak i na drvetu. Prilikom prelaska na čoveka, krpelj se ne zakači odmah već posle par sati dok nađe pogodno mesto na telu gde je koža vlažnija i mekša. Na primer, kod ljudi je to koža stomaka, prepona, ispod pazuha i iza uha. Krpelji mogu da prenose razne bakterije i da izazovu lajmsku bolest.
– Ujed krpelja je bezbolan, tako da čovek prilikom boravka u prirodi i ne oseti. Zato je od velike važnosti pregled posle boravka u prirodi.
