Lešnici zamenili pšenicu i kukuruz u Baču

0
932

BAČ: Nekada je bilo nezamislivo da se na vojvođanskim poljima, osim pšenice, kukuruza, šećerne repe i suncokreta, seje nešto drugo.


Ali novo doba donelo je i novine u poljoprivrednoj proizvodnji pa ratari sve češće na vojvođanskim njivama seju druge kulutre, biljne i voćne, o kojima ranijih decenija nije bilo ni pomena da mogu uspevati u ravnici, poput lešnika, kupina, aronije…

Na to ih podstiču i agroekonomisti, koji sve češće savetuju ratare da krenu s nečim novim pa su tako, sledeći savete stručnjaka, zemljoradnici u opštini Bač podigli zasade lešnika na čak 50 hektara.

Sadnice te voćke pre 13 godina prvi je posadio na malo više od hektara u ataru Bođana Pavle Kovačev, i u tome, uz još jednog poljoprivrednika u susednoj Vajskoj, bio začetnik te voćarske proizvodnje.

Sada su stabla lešnika Pavla Kovačeva u punom rodu.

Voćnjak je u međuvremenu Kovačev proširio na još hektar i smatra, bar za sada, da nije pogrešio.

– Ostao sam bez posle kao poljomehaničar posle 21 godine radnog staža, ali sam se tokom radnog veka bavio i poljoprivredom – priča Kovačev, koji je, razmišnjajući o tome kojim poslom da se bavi u poljoprivredi, poslušao savet supruge Štefanije, učiteljice po profesiji. – Ona je na ideju došla spremajući kolače u kojima lešnici doprinose lepšem ukusu i uvek su bili skuplji od oraha. I sada, recimo, za lešnike treba dati više para nego za orahe. Na novosadskoj najprometnijoj pijaci – Futoškoj, kilogram lešnika na pijačnim tezgama je 900 dinara, a oraha 700.

 

Lešnik voli sunce, vodu i prostor i ne zahteva mnogo nege i ulaganja Foto: F. Bakić
Foto: Lešnik voli sunce, vodu i prostor i ne zahteva mnogo nege i ulaganja Foto: F. Bakić

Pre nego što je posadio lešnike, Kovčev kaže da je odneo zemlju na analizu. To čini i sada, svake tri godine, i u tretiranju tla sluša savete struke.

Dosta je, veli, i čitao na internetu o lešnicima pre nego što se odlučio da se njima bavi, a otkada ih je posadio, redovno odlazi na Departman za voćarstvo i vinogradarstvo pri Poljoprivrednom fakutetu u Novom Sadu i sluša uputstva profesora.

– Lešnik voli, sunce, vodu i prostor i ne zahveta mnogo nege ni ulaganja – kaže Pavle Kovačev. – Pre nego što su se stabla razvila, tri godine sam sejao pasulj, da bi prostor bio maksimalno iskorišćen. Imao sam i do 900 kilograma pasulja, koji sam deo prodao na malo od kuće, a deo na Kvantaškoj pijaci u Novom Sadu. Sada su stabla široka i visoka ima mnogo hladovine i ne može se ništa sejati.

Posle pet godina, priča Kovačev, počeo je da pristiže rod, a posle šeste i sedme „baš ih je bilo”.

Pre sadnje ispitati tržište

Kovačev savetuje da, pre nego što se otpočne biznis, proizvođači obavezno provere tržište, kakva je ponuda i potražnja.

– Kada sam zasadio lešnike, na njivama ih nije ni bilo. Sada ima dosta voćnjaka lešnika, ne samo u okolini Bača već širom pokrajine i š Srbije. I veletrgovci kažu da lešnika ima dosta u ponudi pa treba biti oprezan. Dug je period dok ne krene pun rod i nije jednostavno okrenuti se drugoj proizvodnji ako se pokaže da lešnici nemaju cenu ni kupaca – ističe Pavle Kovačev.

– Odmah sam imao zalivni sistem, za pumpe i creva s obe strane zasada dobio sam podsticaje od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Sada, kada rodi tri pa i tri i po tone lešnika, treba mi skupljačica. Mašina je skupa i zato ću opet pokušati da konkurišem za subvencije kod Pokrajine – ističe Pavle Kovačev.

Kilogram lešnik na veliko staje 550 dinara, a kada bi veletrgovci plaćali šest evra, voćari bi, navodi, bili prezadovoljni.

 

– Samo jedne godine je kilogram lešnika na veliko koštao 1.500 dinara i više ne. Oni koji pričaju da veletrgovci za kilogram lešnika plaćaju deset evra ne govore istinu – naglašava Kovačev.

On svoj rod proda iz druge ruke u veletrgovinu. Gde posle lešnik ide ne zna pouzdano, ali dodaje da se u konditorskoj industriji koristi sitniji. Njegov rod je krupniji, u voćnjaku su sorte istarski dugi, kala feraro, halski yin, rimski.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here