Kreativna borba protiv gubitka pamćenja

Zavičajno odeljenje u sastavu Narodne biblioteke „Veljko Petrović”

0
312
Dragana Petrić (Foto: Dnevnik.rs)

Bibliotekarstvo u Bačkoj Palanci datira od 1869. godine kada je u Staroj Palanci osnovana Srpska čitaonica.

Istoričari kažu da se tada okupilo čitalaštvo željno novih knjiga, novina i inovacija svake vrste. Prvi knjižničar bio je Nikola Stojaković, direktor Antonije Protić, a zapisničar Kosta Janković. Do 1938. godine Srpska čitaonica imala je 109 stalnih članova i tada je bila velika stvar kada neko kaže – ej, ja sam član biblioteke!

Dragana Petrić, diplomirani istoričar, a od pre nekoliko godine i viši diplomirani bibliotekar, vodi Zavičajno odeljenje u sastavu Narodne biblioteke „Veljko Petrović“. Ona kaže da je u toku Drugog svetskog rata uništen veći deo fonda knjiga ove biblioteke, a preko 2.500 štampanih publikacija, iz perioda 1868-1939. godine, sklonjeno je u Maticu srpsku. Gradska bibloteka 1968. godine dobija ime pisca ravnice Veljka Petrovića, a iste godine počinje sa radom i Dečje odeljenje. Na osnovu zakona o bibliotečkoj delatnosti (1960) pored odeljenja za odrasle i decu, 1982. godine formira se i Zavičajno odeljenje.

Od zavičajnih odeljenja, kažu stručnjaci, očekuje se da istražuje, prikuplja, obrađuje i daje na korišćenje zavičajni materijal. Tačnije, treba da čuva lokalnu, zavičajnu istoriju, te da promoviše zavičajne vrednosti, pružajući korisnicima uvek nove informacije, motivišući zavičajne stvaraoce na kontinuitet u svojim istraživanjima.

– Među publikacijama koje su bile evidentirane u fondu palanačke čitaonice u Staroj Palanci bilo je i publikacija prvih palanačkih štampara (Blazek, Černišen) pa je od samog nastanka počela da postoji zavišajna zbirka – kaže Petrićka. – Danas je njen fond u inventarnoj knjizi obeležen sa 2.190 publikacija monografske građe. Tu su publikacije koje su napisali autori rođeni u Bačkoj Palanci, ili koji su temom vezani za ovaj kraj, tu su i dela autora koji su deo života proveli ovde, ali ovde su i knjige koje su izdate na ovom prostoru.

Bibliotekari kažu da nas danas okruženje tera na unifikaciju i standardizaciju. Interes prema zavičajnom otkrivaju i istraživanja koja pokazuju da zavičajno brani različitost svakog prostora. U Palanci objašnjavaju da sve biblioteke srodnog tipa (otvorene, pozajmne…) po pravilu imaju slične fondove, književne programe, izložbe… Tu je i razlika u opremljenosti i zgradi u kojoj se nalaze. Teško da to može nekoga da više zainteresuje za jednu biblioteku u odnosu na drugu. Zavičajna odeljenja su ta koja svojim specifičnim sadržajem održavaju različitost, kako zbog prostora koji pokrivaju tako i zbog subjekta istraživanja.

– Biblioteke kao javni servis pružaju potrebne informacije i svojim programima i uslugama podstiču doživotno učenje – dodaje Petrićka. – To je posebno važno za manje sredine, kao što je Bačka Palanka. Usluga korisniku, pre svega, pruža se ličnim kontaktom i zato su komunikacione tehnike neophodna znanja bibliotekara. Prijatna atmosfera, ponuđena stolica u čitaonici, jeste dobar početak, prva etapa u lociranju problema koji čitalac treba da reši. Obaveza zavičajnog odeljenja je da spreči gubitak pamćenja. Mnogo je pisanog materijala nastalo kako je pisanje vezano za zavičaj počinjalo, ono se čuva ne vrednujući ga, ne selektirajući ga.

Dragana Petrić vodi Zavičajno odeljenje u sastavu Narodne biblioteke „Veljko Petrović” (Foto: Dnevnik.rs)

Od zavičajnih odeljenja, kažu stručnjaci, očekuje se da istražuje, prikuplja, obrađuje i daje na korišćenje zavičajni materijal. Tačnije, treba da čuva lokalnu, zavičajnu istoriju, te da promoviše zavičajne vrednosti, pružajući korisnicima uvek nove informacije, motivišući zavičajne stvaraoce na kontinuitet u svojim istraživanjima.

– Povremeno biblioteka pokreće akcije među sugrađanima – dodaje sagovornica. – Ukoliko poseduju bibliotečki materijal vezan na bilo koji način za naš grad, ako im nije potreban, pozivaju se da ga poklone Zavičajnom odeljenju. Prvi korisnici usluga su deca i za njih se prave posebni programi, prilagođavamo se i potrebama tinejyera. Rad akademskih građana na ovom odeljenju je na naučnoj osnovi, traje dugo uz korišćenje velikog broja bibliotečkog materijala, uz potrebu fotokopiranja, ili fotografisanja izvornih materijala. Zavičajni bibliotekari imaju i zadatak da motivišu zavičajne stvaraoce na kontinuitet istraživanja i izdavanja zavičajnih publikacija. Tako, na primer, knjige o selu Obrovcu piše Lenard Nemet, prošlošću Palanke u elektronskoj formi bavi se mladi Stefan Gužvica. Oni, ali i drugi, svoj rad temelje, pre svega, na istraživanju periodike i postojećih zavičajnih publikacija. Fond Zavičajnog odeljeja bogat je raznovrsnim monografskim publikacijama, a njihovi autori sa zadovoljstvom daruju svoje knjige biblioteci. Često su to afirmisani stvaraoci ponikli sa ovog prostora. Promocije knjiga su samo još deo posla. Dr Vesna Colić, Nataša Đurica, dr Jovo Radoš, dr Nebojša Kuzmanović, dr Rajko Igić, dr Milan Nešić, Mihael Đuga, Vitazoslav Hronjec.. samo su neka od imena akdameskih staralaca iz ove sredine. Naravno, ne smemo zaboraviti ni letarate: Đorđa Pisareva, Vesnu Korać, Dragutina Bega, članove Kluba književnika „DIS” iz Bačke Palanke čiji je opus, takođe predstavilo Zavičajno odeljenje NB „Veljko Petrović„.

Ovde nam pokazuju i dve uramljene doktorske doplome, dobijene posle odbrane doktorske disertacije iz prve polovine prošlog veka. Porodice su ih poklonile, a reč je o diplomama Avrama Miškova, doktora pravnih nauka i Radovana Zavišića, takođe doktora prava. Porodica Zavišić je zavičajanom odeljenju poklonila i knjigu sa posvetom Žil Verna „Put oko sveta za 80 dana” koju je na srpski jezik preveo baš dr Zavišić.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here