Добар географски положај и саобраћајна повезаност, нараслу економску моћ ставиће у функцију развоја нашег града, по угледу, бар кад је архитектура у питању, на велике градове Аустро-Угарске и Немачке. Такође културолошке везе немачког и мађарског становништва Паланке, унапредиће комуникацију са европским центрима у којима је процват сецесије, као новог стила градње, био на врхунцу.
Бачка Паланка, мала полуурбана средина, на прелазу из 19. у 20. век, има неколико изграђених објеката, који се по стилској чистоти , функционалности и конструкцији, могу сврстати у сам врх војвођанске архитектуре.
Стамбена кућа у улици Ј.А. број 18 (обданиште ПУ „Младост“) саграђена је почетком 20. века у власништву Лудвика Рајса, велепоседника који је имао велики земљишни посед на граници обровачко-товаришко-гајдобранског атара – данас Рајсов салаш.
Улична фасада, као основа, у централном делу је незнатно заобљена, што са кровном конструкцијом и куполом, чини складну целину. Северна, главна улична фасада подељена је у три сегмента, а средишњи сегмент је такође дељив на три целине.
Дворишна јужна фасада, окренута пејзажној архитектури парка,на којој доминирају три куполе, од којих је централна највећа. Бочне куполе су постављење на најистуренијим угловима кровне конструкције, полукружне основе, опшивене лимом. Централна купола смештена у средњем делу зграде, захвата простор од уличне до дворишне фасаде, коју носе пиластери ослоњени на архитравну профилисану греду и покривена је лимом.
Екстеријер и ентеријер Рајсове стамбене куће је делимично девастиран, а неки делови објекта и потпуно срушени. Оригинална столарија у највећој мери је сачувана, гипсана декорација на таваници такође, нарочито централне кружне дворане. Два бронзена лустера у стилу сецесије са флоралним и зооморфним мотивима је у целости сачувана. Посебно занимљиво решење представља велика, полукружна дворишна тераса, која повезује унутрашњи простор куће и велики парк у дворишту.
Ова кућа представља врло интересантно архитектонско дело, талентованог архитекте, нарочито у естетском и смелом одступању од академских решења тог времена у архитектури Војводине. Потребно је објекат што пре вратити у првобитно стање, колико је то наравно, могуће и привести намени, која би била у складу са његовим културним и историјским значајем.
