Preporuke knjiga iz Narodne biblioteke „Veljko Petrović“ (25)

0
850

Narodna biblioteka „Veljko Petrović“ iz Bačke Palanke u saradnji sa portalom BAP VESTI iz  bogate ponude svojim čitaocima preporučuje naslove knjiga. U rubrici Preporuke knjiga  svake nedelje predstavićemo po dva naslova Odeljenja za odrasle i Dečijeg odeljenja NB „Veljko Petrović“.

„Ne znam nijedan problem koji sat vremena čitanja nije ublažio“. – Charles de Secondat

Preporuka Odeljenja odraslih

1. „Udvojeni čovek“, Žoze Saramago

Tertulijano Maksimo Afonso, profesor istorije u srednjoj školi, igrom slučaja otkriva da ima dvojnika u liku glumca Antonija Klara.

Posle podrobnog istraživanja i ispitivanja svih okolnosti u životu glumca, Tertulijano uviđa da nije u pitanju samo sličnost, nego da su dva čoveka identična, počev od najmanjih fizičkih odlika do datuma rođenja, pa odlučuje da ga pozove i upozna sa tom poražavajućom činjenicom.
Pred oba junaka postavlja se sada egzistencijalno pitanje: ko je original, a ko duplikat?

Pošto su rođeni istog dana, obojica počinju da se pitaju kako izgleda žena ili verenica onog drugog?

Glumac, koji je mnogo perfidniji nego profesor istorije, zbog neprijatne okolnosti o postojanju svog dvojnika planira da se osveti Tertulijanu zloupotrebljavajući sličnost kod njegove devojke.

Ali time se njihovi planovi ni izdaleka ne iscrpljuju…

Neobična Saramagova priča nije nova jer kao motiv koristi topos dvojnika poznat još od Epa o Gilgamešu i Plautovog Amfitriona pa sve do Diminog Čoveka sa gvozdenom maskom ili Dvojnika Dostojevskog.

Ali kod portugalskog nobelovca ovaj motiv razvija se do alegorije o čovekovom identitetu u savremenom svetu.

Uprkos Saramagovom originalnom pravopisu i dugim rečenicama, čitaoci će uživati u jednom iznenađujućem romanu sa elementima trilera, koji se čita bez daha.

2. „Sabrane priče“, Vladislav Bajac

Pretvaranje događaja u doživljaj

Put Vladislava Bajca nekako se prividno razvijao izvan zvaničnih spisateljskih stilova i tokova i na neki način je delovao izolovano na mapi savremene srpske književnosti. Proza ovog pisca u svom gotovo usamljeničkom hodu kroz vreme uspela je da osvoji nekoliko tematskih slojeva koji suštinski obeležavaju preobražaje u vremenu i u svesti čoveka. Osobenu vrednost proze Vladislava Bajca moguće je u slobodnom, receptivnom a ne toliko metodološki analitičkom smislu povezati s jednim citatom iz njegovog dela, koji glasi: pretvaranje događaja u doživljaje. To je toliko prepoznatljivo u brojnim kraćim proznim ostvarenjima Vladislava Bajca.

Čitalac njegovih sabranih priča prati, uslovno rečeno, „ukroćenu višesmislenost” u stvaranju prozne celine, ideje, karakterologije, rečenice i očuđenja.

Ovaj lucidni prozno-putopisni psihobedeker promovisao je prožimanje poetičkog i tragalačkog, vezu individualne mikrokosmičke avanture i makrodramaturške stvarnosti, istorije, mita, insomnije, sazvežđa, atlasa i neizvesne jasnoće. Prepoznatljivost te višebojnosti i asocijativnosti ponete iz stihovne zamisli i inicijacije naslova (Evropa na leđima bika, Podmetači za snove, Gastronomadske priče) ili naslovne prozne celine, vrtovi su ovog pisca… Iz negovanih samosvojnih rečenica jedre bruj, znak i odsjaj stilske besprekornosti tako izazovni u komunikacijskom darujućem otkriću koje donosi njihovo čitanje… Zajedničke karakteristike svih zastupljenih priča svakako su kosmopoetizam, zaumnost, ekspresivnost, antropocentričnost i univerzalnost. To je, uz jedan (ultra)moderan jezik, osnovna Bajčeva moć kojom u svojoj prozi stvara osobeni vid života u koji ugrađuje svest o tome kako se ide dalje, kako se u čoveku izgrađuje, održava i osmišljava punija i delotvornija životna energija…

 

Preporuka Dečijeg odeljenja

1. „Tajna žutog balona“, Nikol Lezije

Desetogodišnja devojčica Dominik tuguje što će leto provesti u gradu. Iznenada na njen balkon sleće ogroman žuti balon sa porukom: „Imam skoro jedanaest godina i mnogo, mnogo mi je dosadno. Hoćeš li da mi budeš drugarica? Elena“.

Hrabra Dominik, zajedno sa svojim bratom Mišelom, kreće u potragu za Elenom.

Pretražiće sve trgove, radnje, kvartove, parkove i bašte, zaviriće u svaki kutak Pariza, proći će kroz bezbroj avantura , komičnih situacija, i konačno naći starog slikara koji poznaje Elenu.

Da li će se ove devojčice i susresti, saznaćete ako pročitate knjigu!

2. „Karavan čudesa“, Uroš Petrović

Čim je promolio glavu sa druge strane živice, Adama za vrat zgrabi garava baba te ga grubo ubaci u veliku jutenu vreću.

Dečak zausti da vrisne ali njegove vratne žile behu znalački pritisnute krivim, izboranim prstima – izgubio je svest i pre nego što džak beše uvezan i uprćen na grbava leđa starice.

Niko nikada nije otkrio kojim se putevima kreće Karavan čudesa, i niko ga nije dva puta video.

Šaputalo se da prati nekakvu zvezdu, koju niko drugi ne može da vidi do neki njihov slepi krotitelj vidri.

Nekad bi to putujuće vašarište nastupalo na trgovima blatnjavih rudarskih naselja, nekad na livadi između raštrkanih zaselaka.

Znalo se samo da se kolska povorka nikada ne vraća na mesto na kom je već boravila.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here