Čeka dozvolu od lekara, pa da nastavi gde je stao

Bačkopalančanin Dragan Stojić krv dao sto dva puta

0
599

Kada je 1987. godine, Dragan Stojić prvi put dobrovoljno dao krv, verovatno nije ni slutio da će se jednog dana pored njegovog imena biti upisano sto davanja.


Ne izostajući gotovo ni sa jedne akcije dobrovoljnog davanja, uspeo je da stigne do stotog davanja krvi i na taj način se svrsta u one retke. Danas su pored njegovog imena upisana sto dva davanja krvi.

– Prvi put krv sam tokom služenja redovnog vojnog roka u ondašnjoj JNA. Sećam se da je ceo moj vod u kasarni u Brčkom, gde sam služio vojsku, otišao na akciju davanja krvi. Moja kasarna pripadala je sarajevskoj vojnoj oblasti, a do skidanja sivomaslinaste uniforme, krv sam dao još jednom – kaže, sećajući se svojih početaka, u davalaštvu krvi Dragan Stojić.

Nakon završetka vojnog roka, tačnije od 1989. godine, Dragan je nastavio da daje krv i redovno se odazivao na sve akcije davanja, koje je zakazivao i sprovodio Zavod za transfuziju krvi iz Novog Sada, u saradnji sa bačkopalanačkim Crvenim krstom.

– Na svaku akciju išao sam sa istom željom da dam krv i na taj način pomognem nekome. Dva puta krv sam dobrovoljno dao u Bijeljini, kao radnik „Majevice“. Naime u Loparama kod Bijeljine „Majevica“je imala pogon, pa sam upravo iz tog razloga krv dao u ovom gradu – ističe Dragan.

 

Dragan je rođen u Erdeviku 1964. godine, a u Bačkoj Palanci je nastanjen od 1982. godine, gde je završio srednju školu, a kasnije zasnovao i porodicu sa kojom živi, u Ulici vojvode Živojina Mišića

– Dva moja sina, Milutin i Marko nisu još uvek krenuli mojim stopama i nisu do sada dobrovoljno davali krv. Međutim, ja se iskreno nadam, da će bar jedan odnjih dvojice početi da daje krv, i na taj način nastaviti tradiciju davalaštva krvi u našoj porodici. Moja krvna grupa je „O“ Rh pozitivna.

– Dakle, krv koju sam do sada davao, mogli su da prime svi oni kojima je ona bila potrebna, bez obzira koje su krvne grupe. Možda sam nekome od kada dajem krv, spasao i život– naglašva Stojić.

Za pedeseto i sedamdeset peto dobrovoljno davanje krvi, Dragan je dobio prizanja, ali kada je stoti put dao krv, priznanje je kaže izostalo.

– Koliko mi je poznato niko od nas dobrovoljnih davalaca, krv ne daje da bi dobio bilo kakvu nagradu i priznanje. Osnovni razlog, zbog kojeg svi mi dajemo krv, je da pomognemo nekome. Tu crtu humanosti, mislim da u sebi ima svaki davalac krvi i to je ono što nas stalno tera da učestvujemo u ovim akcijama. Svakako da je za nas davaoce, važno što prilikom svake akcije davanja krvi, kontrolišemo i vlastito zdravlje.

– Na jednoj od takvih „kontrola“ meni je zbog određenih zdravstvenih problema, stavljena zabrana na dobrovoljno davanje krvi. Još uvek sam pod određenim terapijama, ali se iskreno nadam, kada one prođu, da ću nastaviti opet da dajem krv. Čekam „zeleno svetlo“ od doktora, kako bih ponovo otišao na akciju davanja krvi i nastavio sa davalaštvom, prekinutim 2015. godine – napominje Dragan Stojić.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here