Ilok postao grad duhova, gradonačelnica očajna

Mogao je biti biser Srema, a sada propada

1
2792

Rat je bio taj koji je najprije opustošio ovaj kraj, a nakon rata, život se nije mogao jednostavno nastaviti tamo gde je stao. Industrija se tako nije oporavila.


Iločani se godinama već nadaju izgradnji brzog puta. No on godinama ne dolazi. Umesto toga – Iločani odlaze. Nezaposlenost, niska cena rada, nesigurnost radnog mesta, sve su to uzroci zbog kojih napuštaju grad koji bi mogao biti biser Srema, piše Deutsche Welle.

Ilok godinama propada. Gradonačelnica Iloka, Marina Budimir, nestranačka osoba, opisala je stanje koje je zatekla uvidom u rad gradske uprave, a koje je bilo, u najmanju ruku, loše. Osim prazne blagajne i prezaduženosti, možda najveći problem Iloka su mladi ljudi koji ga napuštaju u ogromnom broju.

Prema zadnjem popisu stanovništva 2011. godine Ilok je (sa Šarengradom, Babskom i Mohovom) brojao oko 6.000 stanovnika, no Budimir procenjuje da ih je sada oko 5.000.

Rat je bio taj koji je najpre opustošio ovaj kraj, a nakon rata, život se nije mogao jednostavno nastaviti tamo gde je stao. Industrija se tako nije oporavila, a onda je ubrzo došao i novi udarac u vidu desetogodišnje ekonomske krize.

Dražen Kosijer: Pogled na Ilok

„Ilok je prvenstveno vinogradarski kraj. Od većih gospodarskih subjekata uz nadaleko poznate Iločke podrume imamo i niz malih privatnih vinarija s izuzetnim vinima kao npr. traminac i graševina. Imamo i dve fabrike tekstila, Iteks i Tiko, koje zapošljavaju par stotina, uglavnom žena. Postoji još i nekoliko vrhunskih ugostiteljskih objekata, porodičnih firmi i uglavnom poljoprivrednika“, ispričala je Budimir za Deutsche Welle.

Budimir, inače doktorica po struci, i sama je nekad živela van zelje, ali 2013. se odlučila vratiti iz Austrije u rodni Ilok, a priliku za ovaj kraj vidi u turizmu, i to ponajviše u ribolovnom, lovnom i cikloturizmu.

Mogao biti biser Srema, a sada propada: Ilok postao grad duhova, gradonačelnica očajna

Moramo biti realni: nema tog demografskog modela koji bi mogao nadomestiti ovakvih 20-25 godina unazad. Republika Hrvatska bi trebala izdvojiti malo više za Slavoniju, Baranju i Srem jer je tu situacija najgora i problemi su najveći“, smatra Budimir.

Ipak, da nije sve tako crno, dokazuju primeri stranaca koji su se, unatoč svim problemima, došli i doselili se ovde i to ponajviše zbog neverovatno niskih cena nekretnina.

„Imamo primer Holanđana koji je došao živeti u Ilok. Ima manju nizozemsku mirovinu i radi poznanstva se preselio u Ilok. Doselio se bračni par iz Poljske koji je na putu prema Jadranu prošao kroz Ilok i odlučio se za život u našem gradu. Bavi se vinarstvom i plasira vina na poljskom tružištu, a pomaže i našim vinarima da se probiju na to veliko tržište“, dodala je gradonačelnica.

Doista, pomalo neverovatno zvuči činjenica  da kuća od preko 90 kvadratnih metara s više od 500 kvadrata okućnice, priključena na vodovod, kanalizaciju, plin, struju, i s urednim vlasništvom u Iloku košta 15.000 eura.

S druge strane, troškovi života u ovom gradu, visoki su kao oni i u Osijeku ili Zagrebu pa, na primer vrtić košta 500 kuna dok su radna mesta u tekstilnoj industriju većinom na minimalnoj plati od 2.600 kuna.

 

Renata Banožić, ravnateljica Gradske knjižnice i čitaonice u Iloku, tvrdi da se broj dece u Iloku smanjio za trećinu. Najmanje!

„Prošetajte gradom pa vidite hoćete li sresti majku s kolicima negde?!“, istakla je ravnateljica. Iako je ona sama majka troje dece te su ona i suprug zaposleni pa nemaju egzitencijalnih briga kao većina Iločana, ona kaže kako je ipak boli situacija u Iloku.

„Kako da ja budem sretna, ako su svi oko mene nesretni?“ zapitala se Banožić.

„U Iloku još imamo ljude koji nemaju tekuću vodu u kući. Svi koji su radno sposobni i koji su iole snalažljivi odavno su otišli. U zadnjih nekoliko godina otišlo je 500 porodica s jednim ili dvoje dece“, priča ravnateljica knjižnice:

„Mlade visokoobrazovane ljude ne možete zadovoljiti platom od četiri hiljade kuna. Ni sama ne znam koliko je do sada profesora iz škole otišlo. Uzmu neplaćeno i više se nikad ne vrate.“

Prema njenoj proceni, Ilok trenutno nema više od 3.000 stanovnika.

Zbog dvostruko jeftinijih cena, Iločani sve osim hleba i mlieka kupuju u Srbiji, tj. u Bačkoj Palanci.

„Za sve se prelazi most preko Dunava jer su cene s druge strane puno povoljnije. I usluge su jeftinije pa to dodatno ubija bilo kakvo pokretanje posla u Iloku. Posledično – mnogi su zatvorili svoje radnje. U Iloku nema mesta na kojem možete kupiti cipele“, rekla je ravnateljica Banožić, a piše Deutsche Welle.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here