Promocija zbirke poezije „Dani rađaju godine“ autorke Milice Pejak iz Silbaša u organizaciji Narodne biblioteke „Veljko Petrović“ i Štamparije „Stanišić“ iz Bačke Palanke upriličena je u petak 24. maja 2019. u Galeriji biblioteke.
Autorka, poetesa pravnica dupke je „napunila“ Galeriju biblioteke dragim ljudima i dakako ljubiteljima poezije, a ovaj prostor mali hram lepe reči postao je zbog Milice na kratko i mala botanička bašta jer čini se da niko kroz vrata nije ušao, a da u ruci nije imao kakav divan buket ili cvet, a sve u slavu pesnikinje i njenih stihova.
U samom zvaničnom delu promocije tanano i odmereno, a s mnogo emocija govorili su autorkina prijateljica iz osnovnoškolskih dana Danilka Miroslavljević, potom recenzent zbirke pesnik i kantautor Goran Jović, dakako predstavnik institucije bibliotekar Zavičajnog odeljenja Dragana Petrić i na kraju i sama pesnikinja.
Stihove je čitala Dragana Borocki. Dok muzička pratnja čitave večeri ali i sa spremljenim zasebnim programom bila je upriličena od strane Kluba klasične gitare „Akord“.
[wonderplugin_slider id=95]
Slušajući stihove mogli su se nazreti uzori pesnikinje, Izet Sarajlić, Desanka Maksimović, Mika Antić. Stoga već pri pomenima ovih imena, oni koji još nisu čitali Miličine stihove mogu već da zaključe da je tema koja se prožima kroz čitavu zbirku jeste Ljubav. Kod nje to je „ljubav mladalačka, ljubav u zrelim godinama, izgubljena i ponovo nađena, ljubav oproštena i ljubav neoprostiva…“ kako ističe Goran Jović u svojoj recenziji.
Milica je ovu svoju prvu zbirku poezije posvetila svom suprugu.
„Družiti se sa stihovima Milice Pejak je lepršavo, prijatno i utehonosno, čak i onda kada je pesnikinja pomalo gorka ili govori o neumitnoj prolaznosti svega oko nas. Ali pisati kao Milica Pejak nije nimalo lako. Valja mnogo knjiga pročitati pre ovakvog pisanja, valja voleti poeziju onako kao što se sam život voli, dobro poznavati jezik kojim govoriš pa i pišeš, smeti i umeti rođenu dušu čitati i dočitati i hrabro je pred svetom rakriliti.“ rekao je recenzent rezimirajući svoje slovo o „Danima koji rađaju godine“.
Milica je otkrila da ovo nije poslednja zbirka poezije, da biće ih još, ali da postoji mogućnost da bude i nešto proznog karaktera.
