Formiran Nacionalni tim za preporod sela

0
511

Od 4.700 naselja u Srbiji nestaje njih 1.200, dok u 1.000 sela ima manje od po 100 stanovnika, a u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina.


To je rekao glumac Nenad Jezdić, na konstitutivnoj sednici povodom formiranja Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U selima danas ima 260.000 neoženjenih muškaraca između 40-50 godina i oko 100.000 neudatih žena iste dobi, koji nisu zasnovali svoje porodice.

Jezdić, koji se bavi poljoprivredom, ukazao je na značaj oporavka srpskog sela, i naveo da su „iza nas“ brojni pokušaji vekovnih osvajača da unište srpski narod i tragove njegovog postojanja na ovim prostorima, ali iako je to sada iza nas, nešto drugo preti sadašnjosti i budućnosti srpskog i svih naroda koji odvajkada žive zajedno na ovim prostorima – bela kuga.

 

„Smrtonosna epidemija puste zemlje širi se rubnim prodručjima i zlokobno preti da zatre srpsko selo, koje je održalo Srbiju, nahranilo nas i othranilo. Sa nestajanjem sela, nestala bi i Srbija“, rekao je Jezdić i dodao: „Probudimo se, stavimo prst na čelo, svi koji želimo dobro Srbiji. Upotrebimo sva znanja i mogućnosti da spasimo srpsko selo.“

Nacionalnim timom za preporod sela predsedavaju ministar zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić i predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić, a okuplja stručnjake iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta.

Cilj formiranja tog tima je smanjenje regionalne neravnomernosti, stavaranje preduslova za ekonomsku održivost porodičnih gazdinstava, kreiranje zdravog tržišnog ambijenta, poboljšanje i modernizacija infastrukture i stvaranje socio-kulturnih preduslova za demografsko oživljavanje sela u Srbiji.

Milan Krakobabić je rekao da „selo nije samo poljoprivreda“ i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju i oni koji žive u gradu.

„I ljudima na selu treba odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom“, kazao je Krakobabić.

Ukazao je da je za opstanak sela najvažnije da mlade žene žele da žive u selima, da imaju potomstvo koje će nastaviti da živi na svojim gazdinstvima.

Akademik Dragan Škorić je upozorio da u srpskim selima ima 50.000 praznih kuća, da ima 400 sela koja nemaju asfaltirane puteve, da postoji 300 neiskorišćenih geotermalnih izvora.

Predlog pesnika Ljubivoja Ršumovića je da se zbog toga što reč seljak ima negativan prizvuk seljaci nazivaju seljanima ili domaćinima.

„Dok je sela i seljana Srbija će biti jaka“, rekao je Ršumović.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here