Za propale bačkopalanačke firme slabo interesovanje

0
1459

Bačka Palanka je komunalno, za naše uslove, solidno opremljena varoš, ali lokalna samouprava nastavlja komunalno uređivanje, kako grada, tako i sela koja pripadaju ovoj opštini.


Po ekonomskoj statistici ubraja se u razvijenije sredine u Srbiji, ali ista ta statistika pokazuje da su pojedine vojvođanske opštine, koje su pre deceniju-dve bile daleko iza Palanke (gledano po visini godišnjeg budžeta), sada ispred ili su se približile. Svaka sredina koja je u vremenu tranzicije sačuvala nekada uspešne fabrike, ili stranim i domaćim investitorima ponudila lokacije za industrijske zone, beleži razvoj.

U Bačkoj Palanci u vremenu privatizacije, odnosno tranzicije, opstale su i uspešno posluju i one kompanije koje su i u vreme velike države bile uspešne. Pre svih to su bivši „Sintelon“ (sada „Tarket“), Pivara Čelarevo (sada „Karlsberg“), Fabrika pivskog slada „Maltineks“ (sada „Sufle“).

U Bačkoj Palanci uspešno već dugo radi i poznata kompanija „Nektar“, koju je porodica Radun podigla na nivo lidera u preradi voća i povrća u celom regionu. Tu je i porodična fabrika „Fruktus“, koja se pročula po proizvodnji čajeva, ali i proizvoda od lekovitog bilja…

 

I dok domaći poslodavci rade i grade, novih stranih investitora u nove kapacitete kao da nema, posebno u Palanci. Bolje upućeni kažu da je veliki problem nedostatak pogodnog zemljišta za izgradnju industrijske zone u Bačkoj Palanci. Jer, praksa ovde govori da su strane kompanije prvenstveno zainteresovane da grade „na ledini“ uz obezbeđenu infrastrukturu. Građevinci tvrde da im je to jeftinije jer grade pogone baš kako zahtevaju specifični uslovi proizvodnje.

Selo se dobro snašlo

Ovde se čini da su se pojedina sela u okolini nekako bolje snašla od varoši. Jer, na primer, u Gajdobri već godinama uspešno radi i gotovo celu proizvodnju izvozi, prvenstveno na tržište Ruske Federacije, rusko-italijanska fabrika ženskih čarapa. Poodavno tu radi i fabrika elektroinstalacionog materijala, alata, pa moderna fabrika za preradu PET ambalaže, a osnivače i poslovodstvo čini prvenstveno porodica Dangubić.

I dok u Palanci ne bude pronađeno odgovarajuće zemljište za nove hale (stručniji kažu da treba barem 50 hektara), u selima ima i zemlje, ali već i rade industrijske zone. Između Gajdobre i Nove Gajdobra postoje fabričke hale u kojima se radi, a planirana je i izgradnja nove zone u blizini Čelareva.

Interesantno je da u Palanci ima praznih hala, a to su nekadašnji proizvodni pogoni fabrika koje je pojela nakaradna pritizacija. Pre nekoliko godina opština je kupila od države fabriku „Merkur“, u kojoj je nekada radilo i 1.700 radnika koji su proizvodili vrhunske tašne, kofere, kožnu galanteriju i izvozili na evropsko tržište. Još se traži rešenje za tu građevinu, a stručnjaci kažu da stranih investitora nema jer bi za adaptaciju bile potrebne velike pare.

 

Na primer, jedna proizvodna hala je na spratu, a automatska proizvodnja ne trpi etaže. U halama nakadašnjeg Tekstilnog kombinata „Dunav“„ u Čelarevu, gde je nekada radilo i 1.800 radnika, godinama nije bilo proizvodnje. Danas je delom obnovljena jer se uselilo nekoliko manjih pogona. Praznih hala ima i u Metalnoj industriji „Majevica“, sada u stečaju, a nekada su se tu proizvodili kombajni za vađenje šećerne repe, berači, prikolice, sejalice, mašine za obradu metala i radilo više od 1.500 metalaca. Svojevremeno, pre tri decenije, u Palanci i gotovo svakom selu u opštini izgrađeno je po nekoliko proizvodnih hala, registrovana čak i slobodna zona, koja nikada nije zaživela. U nekim halama koje su date u zakup odvija se proizvodnja, ali, posebno u nekim selima, ima još praznih, a upućeni kažu da pojedine još nisu ni legalizovane.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here