Šta je mit, a šta istina o događaju iz 1389?

Vidovdan

0
656

Danas je Vidovdan, dan kada se mnogi sećaju stradanja srpske vojske i kneza Lazara Hrebeljanovića u Kosovskoj bitki 1389, a istoričar Dejan Ristić navodi da je to pogrešno, jer se ta bitka zapravo odigrala 15. juna i ukazuje na druge istorijski značajne događaje na ovaj dan.


Među njima, Ristić izdvaja Sarajevski atentat 1914. godine, Versajski mir 1919, Vidovdanski ustav 1921. i izručenje bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića Haškom Tribunalu 2001. godine.

Ristić je za TV Prva rekao da je izručenje Miloševića na Vidovdan bila slučajnost jer je to bio poslednji rok, a srpske vlasti su, kako je naveo, na svaki način pokušavale da izbegnu da on bude izručen.

On, takođe, napominje da Srbi već 100 godina obeležavaju godišnjicu Kosovske bitke na pogrešan dan, 28. juna, ističući da se ona dogodila 15. juna 1389. na Gazimestanu, kada su se sukobile srpska koaliciona vojska, koju su činile trupe kneza Lazara, Vuka Brankovića i bosanskog kralja Tvrtka Prvog Velikog, i turska vojska emira Murata Prvog.

On objašnjava da je to zbog toga što je u 14. veku postojao samo jedan kalendar i poseća da je Srbija sve do 1918. godine godišnjicu te bitke obeležavala 15. juna.

„Nakon što smo prihvatili novi kalendar, a naša crkva zadržala stari, počeli smo da po starom, pogrešnom kalendaru, sa 13 dana zakašnjenja, to obeležavamo, ali ništa se danas nije desilo“, navodi Ristić.

Ristić kaže i da je Kosovska bitka najmitologizovaniji istorijski događaj u našoj nacionalnoj prošlosti.

„U našoj mitologiji knez Lazar je uzdignut na položaj cara, a emir Murat na položaj sultana. Obojica su podignuti na najviše vladarske položaje da bi se dodatno dao značaj tom nesumnjivo izuzetno značajnom događaju, kao što je Kosovska bitka“, navodi Ristić.

Na pitanje ko je pobedio u boju na Kosovu, on ukazuje na različite perspektive u tom smislu, navodeći da je za bosanskog kralja Tvrtka to bila pobeda, jer turske snage nisu prodrle u Bosnu, dok je za dvor Lazarevića ona bila poraz.

 

„I ona suštinski, dugoročno posmatrano, jeste bila poraz“, kaže Ristić.

On dodaje da je teško pretpostaviti šta bi se dogodilo da nije bilo Kosovske bitke, ističući da je to bio samo jedan u nizu sukoba između Srba i Turaka, koji su se dešavali još otpočetka 14. veka.

U tom kontekstu, podseća na Maričku bitku i niz sukoba sa Turcima sve do 1459. godine, kada je došlo do konačnog pada despotovine i trajnog sloma srpske srednjevekovne države.

Ristić, takođe, napominje da je istorijski i naučno posmatrano Marička bitka nesumnjivo bila značajnija od Kosovske bitke, jer je faktički otvorila kapiju središnjeg Balkana i srpskih istorijskih prostora Osmanlijama.

„Da nije bilo poraza u Maričkoj bici, da je došlo do pobede srpskih snaga i srpskih velikaša u Maričkoj bici, Turci bi verovatno dugoročno bili zaustavljeni, ako ne i trajno“, objašnjava Ristić.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here