U subotu 22. juna 2019. godine održana je osma po redu tradicionalna Crno bela noć u organizaciji navijača Partizana iz Obrovca.
Sala Doma kulture je bila mala za sve navijače Partizana koji su organizovano pristizali u klubskim dresovima i sa obeležjima Partizana. Prisutni su bili i gosti iz Beograda, Novog Sada, Bačke Palanke, Pivnica i Tovariševa.
Pored uvodnog govora i pozdrava prisutnim autor ovog teksta spomenuo je i najstarije navijače Partizana iz Obrovca. Najvernijima su dodeljene zahvalnice, a posebno priznanje dodeljeno je Miri Pešut za odanost Partizanu, a posebno u pripremi sale i rad u kuhinji.
Da bi ova priredba uspela zaslužni su i sponzori: Popović transport, Goran Šatara, Galvanoplast Erceg, pekara Milaneze, DOO braće Bjelić Obrovac, Branislav Šušnica, Bojan Radman, TDM voće Obrovac i mesara Marković. Posebna zahvalnost pripada Dušanu Kolaru – Duštinu i njegovoj supruzi Tanji kao i Kopanja Đorđu – Pižonu i Saši Ramiću.
[wonderplugin_slider id=170]
S obzirom na skoro vojničku disciplinu navijača u druženju sa sportskim duhom osma Crno – bela noć je protekla u najboljem redu. Mora se napomenuti da su Crno beloj noći od prvog okupljanja uvek bili prisutni otac, sin i deda kao i ovog puta porodice Milana Trkulje i Stojana Temerinca. Uz pesme navijača Partizana ižagor velikog broja dece u dresovima Partizana i na kraju vatromet u dvorištu Doma kulture, igralo se i pevalo do kasno u noć.
Posebno je bila zanimljiva priča kada je Partizan postao prvak Jugoslavije 1976. godine, kako su je doživeli tada desetogodišnji Ilija Kozomora koji je tada čuvao ovce na padinama planine Triglav. Znao je da Partizan igra u Ljubljani, ali nije imao tranzistor da sluša utakmicu pa je za rezultat saznao od drugih čobana. Sličnu priču imao je i Mirko Ivetić koji je tada radio u Roterdamu, kao i Mirko Glamočanin koji je tada bio u Minhenu, a ove noći su svi bili u Obrovcu. Ova priča je dala posebno obeležje CRNO – BELOJ noći.
