Višnja Šešum (Milić) je odrasla Bačkoj Palanci gde se i školovala, pevala u bendu, stekla mnogo sjajnih prijatelja, a danas se njene fotografije nalaze na stranim sajtovima, časopisima i njen rad se rangira visoko na tržištu.
Njene fotografije se koriste kao zaštitni brend mnogih firmi po Srbiji, a našle su se i u čaosopisima kao što su Daily Mail i New York Times i još mnogim drugim.
Po struci je inženjer, ali je i osvojila ljubav publike dok je pevala u „Santos Brothers“ bendu, dok je njena prava strast fotografija.
U Bačkoj Palanci je završila gimnaziju „20. oktobar“ društveno jezički smer, a potom, kako kaže, na iznenađenje prijatelja, upisala studije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na odseku za inženjerstvo zaštite životne sredine.
– Po zanimanju sam zvanično inženjer Zaštite životne sredine. Nikada se nisam bavila svojom strukom, što me ne čini posebno nezadovoljnom. Nekako sam oduvek znala da taj put nije za mene. Mnogi od vas znaju da sam nastupala neko vreme sa dragim dečacima (sada momcima) iz „Santos Brothers“ benda (veliki pozdrav za njih ovim putem) i ostvarila svoj san da se bavim muzikom barem na neko vreme, i eto ipak završila na neki način u lepoj i kreativnoj profesiji.
Kada si se počela baviti fotografijom?
U svet fotografije sam ušla pre malo više od tri godine. Dobila sam od tate svoju prvu kameru na poklon, i shvatila da to baš nije tako jednostavno kao sto se čini – upališ kameru, staviš na auto i škljocaš. Sve je to bilo u redu, ali ja sam želela da znam više od „point and shoot“ moda. Tako je i počelo. U to vreme sam radila u velikoj kompaniji i sve slobodno vreme van posla sam posvetila učenju, čitanju, izučavanju tutorijala, vežbanju. Učila sam i to me je ispunjavalo. Taj osećaj da si željan znanja i nestrpljiv da naučiš je zaista neprocenjiv. Tako je i sada. Misliš napredovao si puno, pa shvatiš da si samo zagrebao po površini onoga sto se zove fotografija, i da se stalno takmičiš sa sobom.
Kako bi opisala svoj stil?
Vrlo mi je teško da opišem sama sebe i svoj stil. Mislim da to bolje umeju drugi, jer ne mogu da budem objektivna. Ono što definitvno znam jeste da me oduvek više privlačio tzv moody (tamniji) stil fotografije, bilo da su hrana ili portreti u pitanju. To je pravac gde se osećam „svoj na svome“. Izbegavam da pratim instagram trendove i trudim se da moje fotografije imaju svoj pečat i prepoznatljivost u moru već viđenog.
Koju opremu koristiš?
Kamera koju koristim je Nikon d750 , objektivi Sigma art 35mm 1.4 , Nikkor 85mm 1.8, Nikkor 50mm 1.8. Nisam zaluđenik za opremu zaista. Smatram da puno opreme može samo da vas dodatno optereti i zakomplikuje posao, jer verujem da je znanje moćnije od opreme i samim tim smatram da je zabluda da treba imati 5 objektiva i 3 kamere. Dovoljan je i telefon, ako imate oko za dobar kadar.
Šta te inspiriše?
Što se tiče fotografisanja hrane to su tekstura, svetlo, senke, emocija, priča, boje, a kada su u pitanju ljudi to su definitivno ličnost osobe i želja da je fotografijom prikažem u nekom novom svetlu, na neki drugačiji način, neodstupajući od svih njenih osobenosti. Želim da prezentujem svoju viziju osobe koju fotografišem.
Nedavno je Shutterstock objavio intervju sa tobom, reci nam više o tome?
Mogu da kažem da sam ponosna na činjenicu da sam primljena da budem fotograf Offset agencije (Premium stock) pre nešto više od godinu dana. Od tada su se moje fotografije našle u člancima na dailymail.uk, Times i sličnim svetski poznatim Internet portalima i u štampanim izdanjima. Offset je sestra firma Shutterstock kompanije iz New Yorka. Shutterstock je upoznat sa mojim radom i kontaktirali su me da napišem nešto na temu zašto je vazno prikazati raznolikost modela po rasi, nacionalnosti, kulturi i slično kroz fotografiju. Zaista su me obradovali što su baš mene odabrali za to. Smatram da je izuzetno bitno podržavati i jednako isticati sve nacije, kulture, rase, fizičke izglede i sve „nazovi“ različitosti. To je ono što radim, a što su prepoznali. Trudiću se da to uvek istaknem u svojim radovima.
Koja je tvoja vizija fotografije u tvom životu? Da li želiš da ti to bude jedini posao ili radiš još nešto pored?
Fotografija je definitivno moj izbor što se tiče profesije i načina života. Smatram da sam jedna od srećnih ljudi koji rade ono što vole. Imala sam prilike da iskusim i kako je raditi nešto što ne voliš, i stvarno je strašno kada svako jutro idete na posao nesrećni. Skupila sam hrabrosti i rekla sebi da ne želim da budem nesrećna i provedem narednih 5-10 godina radeći nešto što zaista ne volim, iako sam imala redovnu platu i stalan posao u dobroj firmi. Nikada se nisam pokajala i nikada se ne bih vratila tom životu.
[rev_slider alias=“matis-namestaj-novooo“][/rev_slider]
Kako bi ti opisala umetnost?
Umetnost je sposobnost da vidite stvari oko sebe na različite načine, da nađete nešto lepo u najružnijem ambijentu. Umetnost je sloboda, prvo uma i duha pa zatim i fizička. Umetnost izaziva izuzetne emocije u čoveku, i bogatstvo je umeti prepoznati je.
Voliš li Bačku Palanku i šta misliš o našoj sredini?
Bačka Palanka će uvek biti moje rodno mesto, mesto u kojem sam odrasla i stekla prijatelje za ceo život. A i to je mesto gde žive moji roditelji koji su mi najbitniji. Nisam nikada bila vezana nešto posebno za Palanku, jer generalno nisam tip osobe koji se vezuje za mesta. Najradije bih da živim svuda i vidim što više. Moj život je trenutak i nosim ga sa sobom.
Njene radove možete pogledati na njenom sajtu: www.visnjamilic.com, a takođe je možete zapratiti i na instagramu i facebooku.
