I u Bačkoj Palanci se oduvek govorilo da su trgovci „prvi ljudi”

0
1580
Susret penzionisanih trgovaca

U varošima kalibra Bačke Palanke znalo se govoriti da su trgovci prvi ljudi, odnosno da su se obogatili i onda kada je svima dobro išlo, ali da su znali da teku kapitale i u vremenu kriza, sirotinje, pa i ratova kada je sve drugo propadalo.


Sami trgovci kažu da su oni uvek delili sudbinu društva, da su i trgovine propadale, a da je njihov zanat za njih najlepši na svetu. Ne ovako krupne reči o trgovini i trgovcima mogu se čuti i među penzionisanim, uglavnom veteranima trgovcima u Bačkoj Palanci koji se jednom godišnje okupljaju na druženju. Predsednik svojevrsnog odbora bivših trgovaca Boško Vuković i njegov saradnik Miloš Popov kažu da su se ovih dana po četrdeseti put okupili bivše poslovođe, trgovački pomoćnici, nekadašnji šegrti i da su se uz evociranje uspomena, u stilu „sve je nekad bilo mnogo bolje“, uz iće, piće i muziku njih 60-tak družilo. Reč je o zaposlenima u nekada poznatim ovdašnjim trgovačkim firmama, odnosno TP “Izbor” koga više nema i nekadašnjem DP “Podunavlje”, a sada AD “Podunavlje”. Kakvi bi trgovci bili kada za sve, pa i ovakva druženja ne bi našli spozore! Pomogli su im – vele da su penzije mnogo manje nego nekadašnje trgovačke zarade – pekari, ugostitelji, pečenjare, pojedini farmeri, nekada matična firma “Podunavlje”, ali i lokalna samouprava. Svakakvih divana iz prošlosti moglo se čuti, anegdota kojima su se smejali onomade, pa i sade, prisetili su se upokojenih kolega, i sve je bilo pomalo akademski dok veselje i muzika nisu prevladali.

Cela priča o istoriji trgovine u Bačkoj Palanci, a nije bilo o tome reči na druženju veterana trgovine u restoranu “Srem” kod gazdarice Simke, vezuje se za ekonomski i administrativni razvoj. Knjige kažu da je od značaja bilo uvođenje skelskog prelaza preko Dunava između Palanke i Iloka 1740. godine, 1765. godine ovde je izgrađen veliki magacin za preradu duvana. Početkom 19. veka otvaraju se trgovačke i zanatske radnje, a najveći broj trgovaca bili su Nemci i Jevreji. Austrougarske vlasti su 1826. godine dozvolile održavanje velikih i malih vašara u Palanci. Sredinom 19. veka ova varoš postaje središte županije, osnivaju se novčani zavodi, kreditna udruženja, a krajem veka i banke. Ipak, nekako je istorija priznala da je trgovina ozvaničena 1882. godine kada je osnovano Udruženje trgovaca i industrijalaca “Kasina”. Ovdašnju trgovinu pospešuje i brodski saobraćaj, a prvi voz je krenuo 1896. godine. Do Drugog svetskog rata održane su četiri velike zanatasko-trgovačke izložbe. Istorija je zapisala da je među trgovcima preovladavala želja za brzom i velikom zaradom, pa je između dva svetska rata znatno povećan broj sitnih trgovačkih radnji sa mešovitom robom.

Trgovačka palata

Da su nekada trgovci bili prvi ljudi u varoši svedoči i nekada Upravna zgrada DP “Podunavlje” u Varoškom šoru, sada Ulici Kralja Petra Prvog na broju 9. Ta zgrada i sada pripada AD “Podunavlje”, ali je centrala premeštena u drugi bjekat. Interesantno je da je ova zgrada poznata i kao Palata Reseli, a građena je oko Prvog svetskog rata u duhu eklektike, sa jakim uticajem jake mađarske secesije. Stručnjaci kažu da su ovaj objekat stare arhitekture gradili otac Karlo i sin Otmar Reseli (1893-1960), zemljoposednici i trgovci na veliko

The specified slider is trashed.

 

Otvaranje velikih radnji ovde država nije dozvoljavala, a trgovcima su smetale i mere adminstracije, odnosno maksimiziranje cena robe, što to se tumačilo kao pokušaj zaštite sirotinje. Zbog male kupovne moći stanovništva roba je nuđena na veresiju uz kamatu od 20 do 40 odsto. U Palanci je 1934. godine bilo registrovano 482 trgovinske radnje. Do 80-tih godina prošlog veka trgovinska delatnost uglavnom je bila pod društvenom kontrolom, a tada su većinom za trgovačkim pultom u ovdašnjim radnjama radili trgovci sa početka priče iz Restorana “Srem”. Ekspanzija privatnih trgovina počnije posle osamdesetih, jer cifre jasno govore. U Palanci je 1985. godine bilo pet privatnih trgovina, 1990. godine 190, 1993.godine 208, 1996 godine 356, a na kraju prošlog veka bilo je skoro 600 privatnih trgovinskih radnji. Objašnjenje je da su mnoge fabrike propale, a radnici kao spas videli otvaranje samostalnih radnji, pa dobar deo njih propao, ili jedva dogurao do penzije. Nekako u to vreme počinju crni dani za društvenu trgovinu. Gotovo da nije bilo opštine u Vojvodini koja nije imala opštinsko trgovinsko društveno preduzeće. U Bačkoj Palanci pored “Podunavlja” i “Izbora“ postojala je i “Agrovojvodina”, u Čelarevu “Avala”… Katastrofa za društvene trgovine nastupila je 1993. godine u vreme astronomske inflacije koja se i danas ubraja među rekordne u istoriji sveta. Tada su se ovde zatvarale nekada čuvene prodavnice kao što je “Čelik”, prodavnica metalne galanterije, “Metal-staklo”, “Duga” prodavnica boja i lakova, stovarište građevinskog materijala i ogreva “Kreka”, “Avala” u Staroj Palanci”, “Bosanka” u Novoj Palanci, “Auto – stop”, u centru varoši prodavnica “Zastavinih” automobila, knjižare u centru grada, “Bambi” prodavnica za decu, kao i u Uzanoj ulici prodavnica za lovce i ribolovce…

Ovde kažu da su posle inflacije, prvatizacije u vremenu tranzicije skoro sve društvene trgovinske kuće u Vojvodini propale, ili su odmah zatvorene, ili su privatizovane, pa zatvorene. Izgleda da je samo ovdašnje “Podunavlje” opstalo i proširilo svoju delatnost i povećalo broj zaposlenih. Danas ovo AD zapošljava preko 600 radnika u bačkopalanačkoj opštini, ali i drugim delovima Bačke, pa i Banata. Kažu da je broj prodajnih objekata u gradu smanjen, ostavljeni su najrentabilniji, oni na najboljim lokacijama, a ova trgovinska kuća ovde se smatra za domicilnu i najomiljenija je među potrošačima.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here