Palanačke kuće koje su preživele i teška vremena i predrasude

3260
Vila Lindenšmit

Nepokretna kulturna dobra, spomenici kulture Bačke Palanke, pored istorijske, imaju i veliku arhitektonsku, umetničku i istorijsku vrednost kaže Leonard Nemet.


Kada neko ko nije arhitekta piše i objavljuje radove poput „Kulturno-istorijska topografija Bačke Palanke”, kada argumentovano napiše, do sada, najpodrobniju hronologiju likovnih stvaralaca s ovog podneblja u poslednja dva veka, a nije istoričar umetnosti, kada ima kolekciju slika od kojih napravi izložbu u ovdašnjoj Galeriji Kulturnog centra i izazove ogromno interesovanje…

Leonard Nemet

Kada razgovarate sa Bačkopalančaninom iz Obrovca Leonardom Nemetom i spomenete laički neku ovdašnju zgradu, park, delove grada, datume i protagoniste nekih događaja morate biti oprezni jer će vas verovatno u nečemu ispraviti, dopuniti, objasniti… Kada je Vukova zadužbina ogranaka u Gajdobri 2015. godine izdala Godišnjak „Izvornik” knjigu je otvorio baš Nemetov tekst…

[wonderplugin_slider id=173]

 

– Od svih oblasti ljudskog stvaralaštva veština gradnje je najčešće povezana sa razvojem i napretkom čovečanstva – veli autor. – Arhitektensko stvaralaštvo je veštačka priroda, lepota izražena ljubavlju i kreacijom urbanog prostora, kuća, parkova, spomenika, ograda, kapija, trgova i ulica. Uobičajena je praksa, i to ne samo kod naših hroničara, da prilikom istraživanja prošlosti pažnju usmeravaju na istoriju i arheologiju, a graditeljstvo, kao materijalni artefakt kulturno-istorijskog nasleđa potiskuju u drugi plan ili potpuno zanemaraju kao relevantnu istorijsku građu. Nepokretna kulturna dobra, spomenici kulture Bačke Palanke, pored istorijske, imaju i veliku arhitektonsku, umetničku i istorijsku vrednost.

Kuća Ludviga Rajsa

Nekoliko kuća, zgrada i objekata koji i danas postoje, doduše uglavnom u različitim funkcijama od vremena u kome su nastala, Nemet je posebno pojasnio… Reč je, pored drugih, i o kući Ludviga Rajsa, nalazi se u Ulici JNA na broju 18, a danas je to centralna zgrada Predškolske ustanove „Mladost”. Sagrađena je početkom 20. veka, a Rajs je bio veleposednik, imao je veliki zemljišni posed na granici obrovačko-tovariško-gajdobranskog atara. Drugi objekat koji zaslužuje pažnju istoričara umetnosti i arhitekture, zbog svoje stilske čistote i slobodnijeg pristupa organizaciji unutrašnjeg prostora je Vila Lindenšmit. Ona je izgrađena na samom kraju 20. veka u sadašnjoj Ulici JNA, a pravo korišćenja ima dečji vrtić.

– Palata Reseli u samom centru Palanke građena je negde oko Prvog svetskog rata, a posebnost ovog zdanja ogleda se u njenoj monumentalnosti, skladnosti i simetričnom rasporedu građevinskih celina – ocenjuje, pored ostalog, Nemet.

– Ovaj objekat stare arhitekture gradili su otac Karlo i sin Otmar Reseli, zemljoposednici i trgovci, poznati dobrotvori i humanisti kroz istoriju našeg grada. Otmar je preporodio naše Dobrovoljno vatrogasno društvo i izgradio Vatrogasni dom koji i danas postoji. Bio je društveni i politički radnik, narodni poslanik u Kraljevini Jugoslaviji, istaknuti antifašista. Staropalančani i danas pričaju o njegovom podvigu: za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu sve dobrovoljačke porodice iz Silbaša iz Prvog svetskog rata okupaciona vlast isterala je iz kuća i doterala na dunavsku skelu, s namerom da ih protera u Srem (znalo se šta ih tamo čeka) koji je tada bio pod vlašću Nezavisne države Hrvatske. On je stao ispred kolone 35 srpskih dobrovoljačkih porodica, dao garancije (neki kažu da je debelo platio) komandantu honveda koji ih je potom pustio kućama.

Druga priča tiče se Vlatka Mačeka koji je bio u privatnoj poseti kod Otmara i u dobrom raspoloženju, po nagovoru domaćina, obratio se narodu sa balkona palate. Najavljujući svog gosta okupljenom naroda, na iznenađenje, Otmar je rekao da će Vlatko Maček izdejstvovati kod kraljevske vlade makadamski put do Mladenova (Bukin nekada), što je ovaj nemajući kud i obećao, a obećanje održao. Put je izgrađen 1937. godine.

[wonderplugin_slider id=174]

 

Značajna je i zgrada Građanske škole sa početka 20. veka, a sada je u njoj Muzej. Zgrada je obnovljena i dobila je nekadašnji sjaj. Interesantno je da je projekat ove zgrade uradio Franc Rajhel, a on je, veli Nemet, „utkan“ u istoriju Bačke Palanke.

Građanska škola, snimak iz prve polovine 20. veka

– Po završetku školske zgrade 1907. godine projektovao je crkvu u neogotskom stilu za katoličku Župu novopalanačku. Crkva je završena 1910. godine, a od nemačkog granatiranja 1945. godine teško oštećena, pa je morala biti srušena. Njegov rođeni brat Vilhelm Rajhl bio je vlasnik fabrike cementnih ploča i veštačkog kamena, ali on je imao i lepu kćer Adrijanu – Aureliju koja će 1897. godine postati supruga čuvenog palanačkog slikara Franca Ajzenhuta. Njegov sin Georg je 1926. godine osnovao Fabriku za izradu kožne galanterije „Merkur” koja je načisto propala u privatizaciji s početka ovog veka.

Zgrada gde se nalazi sada Narodna biblioteka „Veljko Petrović“, a pre toga bolnica, podignuta je početkom 20. veka. Stara kuća dr Eduarda Ilga je srušena i na njenom mestu podignuta velika i lepa jednospratna zgrada koja je danas jedan od najboljih sačuvanih objekata iz tog vremena u Palanci.

Nekadašnji dispanzer, sada Biblioteka

Treba spomenuti i tri kuće u Ulici Kralja Petra Prvog. Prva je građena za potrebe „Srpske banke” koja je propala 1924. godine, pa je kupila „Hrvatska štedionica”, a pred Drugi rat kupuje je vlasnik „Merkura” Franc Georg Ajzenhut. Treću kuću je sagradio dr Oskar Brukner kao stambeno-poslovni objekat, bila je ortopedski sanatorijum, a danas je fasada potpuno devastirana. Pa Hagova kuća u kojoj se sada nalazi i redakcija lokalnog lista „Nedeljne novine”, pa Ženski kloster, sada OŠ „Sveti Sava”, pa kuća dr Andrije Dembica, kuće u Uzanoj ulici, kuća Magdalene i Franca Bosta, kuća Milovanovih, zdanje Parnog mlina, Žitni magacin, magacin Državnog duvanskog monopola…

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here