Kako ishranom uticati na klimatske promene

0
251

Preorijentisanje na biljnu ishranu moglo bi da pomogne u borbi protiv klimatskih promena, poruka je više od stotinu naučnika okupljenih u Ženevi, na panelu Ujedinjenih nacija posvećenom tom problemu.


Široka upotreba mesa i mlečnih proizvoda životinjskog porekla, tvrde: podstiče globalno zagrevanje.

Lice zemlje je ljudsko lice, a ono u ovom trenutku pokazuje znake bolesti. Zato apel naučnika nije eksplicitan poziv da postanemo vegani ili vegetarijanci, ali jeste upozorenje na ozbiljne posledice načina života razvijenog sveta.

 

Na Zapadu se jede previše mesa, kažu, dok je u zemljama Trećeg sveta neuhranjeno skoro milijardu ljudi. Polovina živi u pustinjskim područjima.

„Da bi se obnovile šume i drugi prirodni ekosistemi potrebno je da promenimo sistem ishrane. Da radikalno smanjimo upotrebu mesa i mlečnih proizvoda životinjskog porekla. Tada bi bilo potrebno manje zemlje da se nahrani šira populacija“, naglašava klimatolog dr Rehes Tirado iz organizacije „Grinpis“.

Ljudi utiču na 70 odsto nezaleđenog kopna, a četvrtina tog tla je oštećena. Globalnom zagrevanju doprinosi uzgajanje stoke jer se tokom prerade oslobađa metan i krče se šume radi ispaše.

„Način na koji proizvodimo hranu i ono što jedemo utiče na gubitak prirodnih ekosistema i smanjenje bioraznolikosti. Oštećena zemlja ne može da apsorbuje ugljen-dioksid i to izaziva klimatske promene“, ističe klimatolog Valeri Mason Delmot, predsedavajuća Međuvladinog panela o klimatskim promenama.

 

Agrokulturni i šumarski sektor odgovorni su za četvrtinu emisije štetnih gasova. Ekstremne vremenske prilike utiču na prinose i stočni fond. Jedno od rešenja je reciklaža hranljivog otpada, budući da se godišnje baci oko 30 odsto svetske hrane.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here