Kako ishranom uticati na klimatske promene

383

Preorijentisanje na biljnu ishranu moglo bi da pomogne u borbi protiv klimatskih promena, poruka je više od stotinu naučnika okupljenih u Ženevi, na panelu Ujedinjenih nacija posvećenom tom problemu.


Široka upotreba mesa i mlečnih proizvoda životinjskog porekla, tvrde: podstiče globalno zagrevanje.

Lice zemlje je ljudsko lice, a ono u ovom trenutku pokazuje znake bolesti. Zato apel naučnika nije eksplicitan poziv da postanemo vegani ili vegetarijanci, ali jeste upozorenje na ozbiljne posledice načina života razvijenog sveta.

[wonderplugin_slider id=174]

 

Na Zapadu se jede previše mesa, kažu, dok je u zemljama Trećeg sveta neuhranjeno skoro milijardu ljudi. Polovina živi u pustinjskim područjima.

„Da bi se obnovile šume i drugi prirodni ekosistemi potrebno je da promenimo sistem ishrane. Da radikalno smanjimo upotrebu mesa i mlečnih proizvoda životinjskog porekla. Tada bi bilo potrebno manje zemlje da se nahrani šira populacija“, naglašava klimatolog dr Rehes Tirado iz organizacije „Grinpis“.

Ljudi utiču na 70 odsto nezaleđenog kopna, a četvrtina tog tla je oštećena. Globalnom zagrevanju doprinosi uzgajanje stoke jer se tokom prerade oslobađa metan i krče se šume radi ispaše.

„Način na koji proizvodimo hranu i ono što jedemo utiče na gubitak prirodnih ekosistema i smanjenje bioraznolikosti. Oštećena zemlja ne može da apsorbuje ugljen-dioksid i to izaziva klimatske promene“, ističe klimatolog Valeri Mason Delmot, predsedavajuća Međuvladinog panela o klimatskim promenama.

[wonderplugin_slider id=173]

 

Agrokulturni i šumarski sektor odgovorni su za četvrtinu emisije štetnih gasova. Ekstremne vremenske prilike utiču na prinose i stočni fond. Jedno od rešenja je reciklaža hranljivog otpada, budući da se godišnje baci oko 30 odsto svetske hrane.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here