Petar Rajšp je sa svojim saigračima još davne 1960. godine prvi put Bačku kao klub odveo u savezni rang takmičenja, tadašnju Drugu ligu SFRJ.
Čika Pera Rajšp, danas osamdesetogodišnjak i dalje voli Bačku, prati dešavanja u klubu, ali ne ide na stadion.
– Počeo sam u Bačkoj 1953. god kao trinaestogodišnjak kod trenera Džepine Gojka koji je okupio nas 13-14 golobradih dečaka koji smo trenirali fudbal jer smo ga voleli. – govori na početku razgovora živa legenda Bačke Petar Rajšp.
– Na svaku utakmicu koju smo igrali išli smo s pesmom “Mi sportisti, Palančani”… (ujedno, ova pesma je danas i zvanična himna BAČKE).
[wonderplugin_slider id=174]
– Živeli smo u idealizmu, svako od nas je išao u školu ali smo jedva čekali novi trening, novu utakmicu da se družimo i da treniramo. Tada se fudbal igrao iz ljubavi, Bačka se najviše volela. – objašnjava Rajšp sa setom u očima.
– Bilo je tu mnogo jakih generacija i pre naše, ali mogu da kažem da mi je bila izuzetna čast i zadovoljstvo što sam igrao u timu sa jednim Nešićem, Remetom, Miškovim, Markovićem, Semizom i ostalima, čija je generacija u sezoni 1959/60. prvi put u istoriji Bačka postala drugoligaš.
U kvalifikacijama sa drugoligaško društvo, čika Pera i drugovi prvo su eliminisali Jedinstvo iz Bečeja u dva susreta, da bi u finalu bila pobeđena ekipa Dinama iz Pančeva, a u oba meča bilo je 3-1 za “Plave”.
– Istina je da je ta moja generacija odmah naredne sezone ispala iz druge lige stare “Juge” jer je tada bilo mnogo bogatijih i imućnijih klubova nego što je to bila Bačka, te sa malim fondom igrača svega 13-14 nije se moglo bolje.
– U sezoni 1961/62. već se počelo sa kupovinom igrača, te se moja generacija počela osipati, ali se nije gubila ta volja za fudbalom i ljubav prema Bačkoj.
Ponosan je čika Pera na svoju generaciju, ali hvali i druge generacije poput generacije 1987/88. kada je Bačka opet ušla u Drugu ligu gde su Rnić, Vještica, Ćućuz, Čeković, Tešić i ostali pisali neku novu istoriju Bačke.
Sada čika Pera provodi dane u svom toplom domu, a najveću snagu za život mu daju unučići. Voli da ode do Dunava, da ide na pecanje. Ode biciklom ponekad sa kolegama i do Hrastove šume ka špicu “Tikvare”.
Bačku uživo ne prati, i naglašava da bi više voleo da se vrati prošlo vreme kada se fudbal igrao iz ljubavi i sa većom strašću nego što se sad igra.
Završavajući ovaj razgovor, čika Pera Rajšp je rekao da Bačka mora da se voli, aludirajući na to da i dalje voli “Plave” i da s pažnjom prati igre nekih novih igrača koji sada “špartaju” Vavom.
[wonderplugin_slider id=10]
