Prvog dana jubilarnog, 25. po redu Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade prisutni su imali priliku da učestvuju u čak sedam kreativnih i ekoloških radionica.
Najmlađi su mogli da učestvuju u stvaranju čudesne šume, da oslikavaju biljke, stvaraju svoju vremensku kapsulu i još mnogo toga, dok su oni malo stariji učesnici razgovarali na temu rodnih predrasuda. Nakon završenih radionica u dvorištu Slovačkog doma čuli su se violina i mnoštvo dečijih glasova koji su zajedno dodatno ulepšali jutro kojim je započeo ovogodišnji festival.
Takmičarski deo festivala započeo je izvođenjem dve predstave: „S razlogom“ i „Čudesni kontinenti“, a pre samog izvođenja gledaoci su dobili malu poruku od dece da ne zaborave da budu pristojni, da uživaju u predstavi, ali su nas deca i podsetila da su i ove godine zakrpili svoj festival srcem, štapom i kanapom.
Prva predstava, koja je namenjena publici starijoj od osam godina, prati život Veljka od samog rođenja. Preko prvih koraka, prve igračke, učenja vožnje bicikla, do odraslog doba, prvog posla, prvog zarađenog novca i ljubavi. Tokom predstave i sam Veljko dobija dete i uvodi ga u čari života isto onako kako su njega njegovi roditelji, a sa završetkom predstave zaključuje se i krug Veljkovog života, koji se ceo desio pred publikom na sceni. Ono što je zanimljivo je da tokom cele predstave glumci ne govore. Tačnije, glumci ne koriste ni jedan stvaran jezik, ne govore reči, već se koriste nečime što podseća na govor deteta koje tek uči da govori.
Taj način komunikacije nije bio prepreka, jer i bez reči radnja je bila shvatljiva i jasno predočena publici. Sama scenografija se sastojala od velikog belog paravana sa više vrata kroz koja su na scenu dolazili rekviziti, uz pomoć kojih je cela priča zaokružena. Druga predstava, namenjena publici od tri do jedanaest godina, izvedena je na letnjoj sceni, pod vedrim nebom. Bez ikakvih rekvizita i scenografije dva glumca su uspela da decu iz publike povedu na put oko sveta i da nasmeju sve prisutne, kako mlađe tako i starije.
Odziv na ovu predstavu je bio toliki da se iz publike moglo čuti: „Ja mislim da je ovo cela Bačka Palanka!“ Dva prijatelja, Štuc i Muc su uz pomoć dece morali da dokažu da se današnja deca i dalje igraju na igralištima i sa igračkama, a ne samo na računarima i maminim i tatinim telefonima. S tim ciljem, uz pomoć mašte publiku su poveli do Afrike, Azije, Australije… Bili smo do Nila, Amazona, Mont Everesta, Holivuda. Videli smo bizone, slonove, tigrove, kengure i plesali sambu i flamenko. Smeh se orio dvorištem Slovačkog doma, a najmlađi Bačkopalanci su osetili duh pozorišta koje, nažalost, i dalje nemaju u svom gradu.
Nakon predstava usledila je je velika povorka gde smo biciklima, zajedno sa žonglerima na štulama prošli ulicama Bačke Palanke i došli do cilja, sportske sale Tikvara. Na svečanom otvaranju festivala govorili su Sonja Petrović, direktorka festivala, Tamara Jožić, potparolka Palanačkog Dunav festa, Mita Lačanski, predsednik skupštine opštine Bačke Palanke i Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Poslednji se publici obratio Nikola Pejaković Kolja, i time je zvanično otvoren 25. FEP! Nakon toga, imali smo priliku da vidimo nesvakidašnju igru sa vatrom, a potom je usledilo đuskanje i dočekivanje drugog festivalskog dana.
