Muke poljoprivrednika u Bačkoj Palanci: Posla ima, ali radnika nema

0
3452
Steva Petljanski/Foto: Rada Milišić

Ove godine kod Steve Petljanskog je dobar rod maline, ali je svakodnevno u potrazi za radnicima, kojih je u ovom kraju malo ili su angažovani na većim imanjima. Dešavalo se da angažuje starije ljude, koji imaju oko 70 godina, piše „Agroklub“.


Nedostatak sezonskih radnika za berbu maline i ove godine predstavlja veliki problem. Steva Petljanski iz Tovariševa ima četiri hektara zemlje i seje soju i kukuruz, dok na površini od 40 ari gaji maline sorte polana.

U jesen 2016. godine zasnovao je malinjak s obzirom na to da je malina u bačkopalanačkoj opštini te godine postala veoma popularna.

 

„Hteo sam i ranije, među prvima da zasadim maline ali nisam imao dovoljno novca. Kada sam odlučivao o sadnji vodio sam se računicom, da moja porodica može da bere maline sa ove površine i da nam to tokom leta bude dodatni prihod,“ kaže Petljanski za „Agroklub“ i priseća se prve berbe, kada su malinu na početku sezone prodavali po ceni od 200 dinara, da bi kasnije pala na oko 120 dinara.

Prošlu godinu obeležila niska cena

Nakon prve berbe i prodaje roda koji je bio odličan Petljanski je pokrio troškove podizanja malinjaka. Međutim, prošla godina je po rečima našeg sagovornika bila veoma loša, s obzirom na to da je bila niska otkupna cena.

Foto: Rada Milišić

„Malina je prošle godine dobro rodila, ali cena se kretala oko 80 dinara. Moja supruga dve ćerke i ja smo brali, ali za rod kakav je bio morali smo angažovati i još nekoliko radnika. To nam se nije uklapalo ni u kakvu računicu, s obzirom na to, da količina malina koju je jedan radnik mogao ubrati nije mogla pokriti troškove njegove dnevnice. Ponudio sam poznanicima i prijateljima, da sami za svoje potrebe beru, da malina ne propada.

I ove godine kod Petljanskih je dobar rod, beru sami ali su svakodnevno u potrazi za radnicima, kojih je u ovom kraju malo ili su angažovani na većim imanjima.

„Kao i mnogi drugi muku mučimo sa sezonskim radnicima, berba malina poklapa se sa nekim drugim poslovima kao što je branje metlica na semenskom kukuruzu, ili poslovi oko branja povrća. Teško je naći radnike, dešavalo se da moram da angažujem starije ljude koji imaju oko 70 godina, da bi smo obavili berbu. A bilo je i situacija, da jednostavno malina propadne,“ navodi naš sagovornik.

Ove godine cena osmočasovnog rada u malinjaku je 1.800 dinara

Petljanski napominje da ovog leta maline bere svaki treći dan, plod je tako sočan i zreo taman koliko treba. U potrazi za radnom snagom često okrene, kako kaže, 20 do 30 telefonskih brojeva nadničara. Bilo je slučajeva kada su obećali da će doći u berbu, ali se ujutru nisu pojavljivali.

 

„Ove godine cena osmočasovnog rada u malinjaku je 1.800 dinara, a svaki naredni sat se plaća po 250. Odmah isplaćujem radnike, jer i meni otkupljivač po prijemu redovno isplaćuje maline. Otkup je organizovan ovde u selu i meni to odgovara tako da ne moram ići do Ratkova gde je glavno otkupno mesto. Do sada smo imali korektnu saradnju. Cena je varirala od 140 do 160 dinara, a samo jedan dan je bila 170. Do sada sam otkupljivaču, ali i drugim kupcima u selu i okolini kojima nosim na kućnu adresu prodao preko 1.800 kilograma. U odnosu na predhodnu godinu, ja sam zadovoljan,“ kaže Petljanski.

Nema radnika u sezoni, kada je najpotrebnije

On napominje da zasad maline ni prošle niti ove godine nije tretirao nikakvim hemijskim sredstvima. Zemljište je pre sadnje dobro nađubrio stajskim đubrivom, izbušio je bunar te ima navodnjavanje kap po kap.

„Sada sam već stekao solidno iskustvo, ali nemam nameru da širim malinjak. Hoću da imam površine koje može moja porodica obraditi, jer kako sam već rekao nema radnika u sezoni, kad je najpotrebnije. Planirao sam, da nakon ove berbe pola zasada ostavim za narednu godinu, a na drugoj polovini povadim sadnice maline i zasadim jagode. Tako bih rasporedio poslove oko branja, jagode dolaze prve, a nakon toga dozrevaju i maline. Najbolje bi bilo da imam i treću kulturu, koja bi dospevala posle malina, tako da bi smo od proleća do jeseni imali posla,“ kaže Petljanski i dodaje da ima četiri hektara zemlje za ratarenje, ali i staru i dotrajalu mehanizaciju.

Površina je mala da bi se isplatila proizvodnja soje i kukuruza pogotovo po ovim trenutno niskim cenama, a da bi se obnovila mehanizacija potrebna su ogromna sredstva.

„Ponekad razmišljam da je možda u mom slučaju najbolje zemlju dati u arendu i ostaviti samo onoliko koliko mi porodično možemo obrađivati,“ kaže na kraju sagovornik.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here