Hercegovac velikog srca, na folklor išao biciklom

0
2827

ALEKSA jeste veliki fudbaler, ali, verujte, Aleksa je još veći čovek! Vredan, skroman, Hercegovac velikog srca. Kao da su se dogovorili, meštani Gajdobre, sela kod Bačke Palanke, ovako, u jednoj rečenici, opisuju svog prijatelja, komšiju, rođaka i poznanika – Aleksu Vukanovića.

 Majka Jadranka pokazuje školski pano Foto J. Lemajić
Majka Jadranka pokazuje školski pano Foto J. Lemajić

O njegovom golu u meču protiv Jang bojsa, koji je Crvenu zvezdu odveo u Ligu šampiona, pričaju cela Srbija i Evropa. Dok mu se sportska javnost divi, „delije“ ga dižu u zvezde, ali o Aleksinom pogotku najponosnije govore njegovi Gajdobračani.

Pre svih, naravno, otac Milorad, majka Jadranka i brat Dragomir, koji su netremice pratili svaki minut utakmice. Otac sa tribina „Marakane“, a majka i brat kraj malog ekrana u Gajdobri.

PROČITAJTE JOŠ: Nova „Zvezdina“ fudbalska ikona je iz Gajdobre!

Nagrade među Aleksinim priznanjima izdvajaju se nagrada našeg lista za najboljeg igrača po izboru kapitena, kao i „Zlatni opanak“ i statua osvojena u emisiji „Šljivik“, koju je osvojio sa muškom pevačkom grupom.

– Verujte da to veoma teško i emotivno proživljavam. Borila sam se da ubedim sebe da je to njegov profesionalni posao, ali opet je srce htelo da iskoči iz grudi – priča nam, još puna utisaka, majka Jadranka, direktorka OŠ „Aleksa Šantić“, koju je i Aleksa završio.

Ponosno nam pokazuje pano koji krasi zidove škole, na kojem su uspešni sportisti koje je ovaj ravničarski kraj naseljen hercegovačkim gorštacima iznedrio. Među njima, u levom uglu, loptu na grudi prima Aleksa, a odmah iznad njega, u dresu reprezentacije Srbije, „napada“ Nemanja Bjelica.

– Učili smo ga da u tom svom poslu bude vredan, radan, poslušan i da daje maksimum u svakoj prilici. Tako može da uradi nešto kvalitetno za sebe i svoju budućnost. I kao dete je bio takav, uvek je znao šta hoće i borio se za to – dodaje majka. – Ponosna sam na njega kao igrača, ali sam još ponosnija što je on jedno lepo vaspitano dete, stabilna ličnost, i što zna da odvoji dobro od lošeg. Čuli smo se jutro posle utakmice, zadovoljan je, i još kao da nije svestan šta je napravio. Treba još malo utisci da se slegnu. Želim mu samo dobro zdravlje i da i u budućnosti pokaže koliko može.

Aleksin tata Milorad (levo) sa prijateljima na „Marakani“

Već u pionirskim selekcijama se videlo da je izuzetno talentovan i da odskače od svoje generacije.

– Sa samo 16 godina igrao je za prvi tim Hercegovca, i tada smo se sa komšijskim rivalom, FK Vojvodina iz Tovariševa, borili za ulazak u viši rang takmičenja. To je bila ljuta borba, i njegov pogodak u 87. minutu odveo nas je u višu ligu. Sada je njegov pogodak odveo Zvezdu u evropsku fudbalsku elitu – punog srca priča Mihajlo Mića Ilić. – Ubrzo odlazi u ČSK iz Čelareva. Tada je „eksplodirao“, i postaje najbolji igrač Prve lige Srbije, a potom sa Draganom Ivanovićem odlazi u Napredak iz Kruševca. Već tada se Zvezda interesovala za njega, i sada svi uživamo u njegovim igrama u crveno-belom dresu.

Posle fudbala, druga Aleksina ljubav je folklor, koji je godinama igrao u KUD „Gajdobra“. Ne samo što je bio kolovođa, već je i bio član muške pevačke grupe sa kojom je osvajao mnogobrojna priznanja.

– Uvek se diči svojim hercegovačkim poreklom i tradicijom, tako se i rodila ljubav prema folkloru i izvornoj narodnoj muzici. Pevao je gange, najteži oblik pevanja, ponos svojih gorštačkih gena – ističe Miloš Bobalj, predsednik KUD „Gajdobra“ i Aleksin drug. – Koliko je talentovan za fudbal, toliko je i za igru. Znao je da posle fudbalskog treninga u Čelarevu biciklom pređe devet kilometara i dođe na probu folklora ili da posle utakmice dres zameni narodnom nošnjom. Pošto je bio najvredniji član i najbolji igrač, jedne godine je dobio povlasticu da ne plaća putovanja na nastupe, a on je nju dao drugu koji je bio siromašan i kome je bila potrebnija. Eto kakav je Aleksa čovek.

Aleksa u narodnoj nošnji

Iako ima puno obaveza, svoje drugare Vukanović ne zaboravlja i svaki slobodan trenutak provodi u rodnoj Gajdobri.

– Uvek se okupimo kada dođe, uvek je pozitivan i pokretač svega. Kad sam mu čestitao i napisao: „Svaka čast care“, on mi je odgovorio: „Svaka čast svim momcima“ – dodaje Bobalj. – To je on, uvek skroman. Nikada nije sebe isticao, uvek mu je tim bio ispred svega. Jedva čekamo da ga vidimo!

PENALE SMO JEDVA „PRETEKLI“

SVAKA Zvezdina utakmica u Gajdobri je, kako sami kažu, postala praznik. Ko god može, ode da gleda uživo, a ostali to čine po kafićima ili se skupljaju u kućama.

– Penale smo jedva pretekli – u hodu nam dodaje jedan meštanin, upućujući nas na stadion FK Hercegovac, gde je Aleksa napravio svoje prve fudbalske korake.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here