Potomak stare Austro-ugarske oficirske porodice koja je davne 1828. godine otvorila jednu od najstarijih apoteka u ovom delu regiona. Poznati kozmetički preparati, čajevi i kućni fluid „Bilja Rosa“, bili su dovoljni da se ime Gebauer upiše u gotovo svaku porodicu u Vojvodini.
Nakon jednog veka od otvaranja apoteka je promenila ime u „STOGODIŠNJA APOTEKA GEBAUER“. O tradiciji dugoj četiri decenije, izazovima u bogatoj karijeri, ali i statusu počasnog građanina Bača, govorio je istaknuti pedijatar, hematolog, profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva dr Ervin Gebauer.
Vaša sećanja na najranije detinjstvo vezuju se za Bač iz jednog lepog perioda. Po čemu ga najviše pamtite?
– Bač, stari i slavni grad, po kome je ova bogata ravnica između reka Tise i Dunava dobila ime, ponosan je na svoju hiljadugodišnju tradiciju. Ovaj omanji gradić, nekada slavni i otmeni grad, danas predstavlja izazov za istraživanja i proučavanja brojnih građevina, knjiga, rukopisa. Za moj rodni gradić me vežu mnoge i istinske emocije i ljudi koje nikada neću moći da zaboravim.
[wonderplugin_slider id=174]
Priča o jednoj od najstarijih apoteka u Vojvodini, a koja je bila u vlasništvu porodice Gebauer većini naših čitalaca i sugrađana je poznata. Da li pamtite neku posebnu anegdotu vezanu za istu?
– U baštinu Bača, nesumnjivo spada i tzv. „Stogodišnja apoteka Gebauer“, jedna od najstarijih u Vojvodini koja datira iz davne 1828.godine, a koja je pripadala mom dedi. Nasledio ga je moj otac koji je doprineo tome da priča o apoteci Gebauer bude simbol i divan primer porodične tradicije na ovim prostorima. To je posebno istaknuto u monumentalnoj istoriji apotekarstva u Vojvodini, autora Ilije Savkova, uz poseban osvrt na moju porodicu, čiji su članovi kroz četiri generacije bili apotekari u Baču. Anegdota iz tog perioda je mnogo, ali meni su dve omiljene iz perioda kada sam već počeo da radim kao lekar u Baču. Prvi takav dođaj tiče se diplomatskog lova. Naime, Bač je veoma bogat brojnim šumama i ovde se godinama priređivao lov za visoke zvaničnike, koji je trebao sanitetski obezbeđivati. Uvek sam strahovao da se nešto ne dogodi, međutim srećom nije bilo nepoželjnih komplikacija kod diplomata, ali ipak je stradao jedan doktor koga je kolega pogodio u oko lovačkom puškom i ovaj je ostao bez jednog oka, ali je zamiljivo da su se i dalje družili i ostali dobri prijatelji. Druga anegdota i zanimljivost se odnosi na 1963. godinu, kada se nakon zemljotresa u Skoplju, dogodio i zemljotres u Slavonskom Brodu. Porodilište u Baču je radilo punim pogonom. Svi smo bili jako uplašeni pa smo organizovano, da izbegnemo paniku, sve porodilje i novorođenčad na nosilima izneli u dvorište. Mnogo godina kasnije, sam saznao da je sadašnji predsednik Bača bio na onim mojim noslilima i da naglašava kako to ne može da se zaboravi.
Dugo godina ste kao lekar radili, te i dalje, povremeno dolazite u Dom zdravlja u Baču. Da li u tim ritualima postoje stvari koje se nisu promenile?
– Nikada se ni nisam odvojio od Bača, pogotovo ne profesionalno, jer sam i nakon odlaska na Kliniku u Novi Sad nastavio bar jedanput nedeljno da dolazim u Bač i radim kao pedijatar. Ovde sam, uz male prekide, sa bolesnom decom radio preko pola veka. Nakon odsluženog vojnog roka i prijatnog boravka u Novom Pazaru, krenuo sam sa obimnim radom kao lekar u Baču, ubrzo smo integrisali i formirali Dom zdravlja, otvorio sam vanbolničko porodilište i posle dužeg tečaja iz pedijatrije u Beogradu, otvorio sam dečiji dispanzer. Beogradski i novosadski profesori su bili oduševljeni Bačom i njegovom istorijom, a posebno deronjskim ciganima i srnećim paprikašom. Stvari koje se do današnjeg dana nisu promenile, jeste činjenica da me i kolege i građanstvo Bača uvažava sa jednakom pažnjom i poštovanjem kao i na početku moje karijere.
[wonderplugin_slider id=64]
Na šta ste najviše ponosni tokom svoje duge i uspešne karijere?
– Posle postdiplomskih studija u Zagrebu i ponovljenih poziva, a nakon više odlaganja, prešao sam na Kliniku za dečije bolesti u Novom Sadu. Osnovao sam dečiju hematološko-onkološku službu koja je vremenom dosegla veliki domet. Održavali smo dobre veze, susrete i sastanke sa domaćim i stranim klinikama. Dečija onkologija je bila u povoju. Velikim uspehom smatralo se izlečenje jednog deteta sa leukemijom. Posebno sam se bavio hemofilijom (urođena bolest krvarenja). Prvi sam u tadašnjoj zemlji uveo princip kućnog lečenja hemofiličara. Ovo je imalo veliki značaj za psihologiju hemofiličara kao novi vid terapije na veliko zadovoljstvo malih hemofiličara. Dugi niz godina sam bio predsednik Republičkog odbora za hemofiliju i kao priznati stručnjak iz ove oblasti putovao po celom svetu. Učestvovao sam u brojnim naučno-istraživačkim domaćim i stranim projektima i stručnim studijama. Posebno je bila značajna saradnja sa Univerzitetskom klinikom u Budimpešti. Kasnije sam dobio i poziv za počasnog profesora na tamošnjem fakultetu. Postao sam naslovni docent sa obavezom povremenih predavanja. Nedugo zatim sam izabran za docenta u Novom Sadu, posle za profesora, a kasnije i šefa Katedre za pedijatriju, te člana Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva.
U Baču imate zvanični status istaknute ličnosti. Kolimo Vam to znači i da li smatrate da Vas obavezuje u određenoj meri?
– Inovativan asortiman kozmetičkih proizvoda na čelu sa najprodavanijim preparatom, i danas poznatim kućnim fluidom „Biljna Rosa“, doprineo je popularizaciji stare Austro-ugarske oficirske porodice Gebauer, koja je četiri decenije vodila apoteku u ovom delu Vojvodine. O značaju i doprinosu „Stogodišnje apoteke“, dovoljno govori i spomen-ploča opštine Bač na porodičnoj kući koja se nalazi u centru Bača, a na kojoj stoji: „U ovoj kući je 1828.godine osnovana prva apoteka u ovom delu panonske nizije. 100 godina poznata kao apoteka Gebauer. Opština Bač. Treća godina trećeg milenijuma“. Diplomirao sam na Medicinskom fakultetu u Zagrebu, a kao došljak postao sam glavni urednik studentskog časopisa pod nazivom „Medicinar“, što mi je vremenom otvorilo vrata za brojne specijalizacije. Međutim, iznenađujuće, odlučio sam da se kao lekar vratim u moj voljeni Bač, gde sam rođen i odrastao, gde je moja porodica i mnogo prijatelja i poznanika. Zavičaj je večan i tolike stvari te plene i intrigiraju. Bač mi se odužio izborom za počasnog građanina: „Proglašenjem za počasnog građanina Opština Bač izražava svoju zahvalnost i odaje priznanje prof.dr Ervinu Gebaueru za dugogodišnji izvanredni doprinos zdravstvenoj zaštiti dece i veliko angažovanje na afirmisanju istorijske baštine Bača“. Sve gore navedeno me obavezuje i namera mi je da u moje biografske crte uključim i obrise drevnog grada Bača.
[wonderplugin_slider id=177]
