Neizvesna sudbina skele Begeč–Banoštor

Voze uprkos izazovima.

0
2514
Foto: Dnevnik (Filip Bakić)

Tokom nastanka naselja u starim vekovima, u mestima u kojima su postojale velike reke koje razdvajaju obale, veoma čest način premošćavanja, zbog nedostatka mostova, činili su skelski prelazi.

Kroz istoriju su u velikoj meri bivali potisnuti od drugih načina saobraćaja, stoga je dosta njih ugasilo viševekovne loze. Ali skela koja spaja Srem i Bačku, prevozeći putnike od Begeča do Banoštora i obrnuto, još uvek se ponosno bori s velikim brojem problema, tvrdoglavo odbijajući da posustane i prestane da radi.

Skeledžija koji je zaslužan za to što i dalje postoji i radi je Miloš Vince, koji kaže da su se skele nekada koristile znatno češće nego danas i da iz godine u godinu posao konstantno opada. Međutim, sve dok ima ljudi kojima taj način prevoza štedi vreme i novac, on i njegovi pomoćnici će terati skelu preko Dunava.

– Potreba za skelom se javila između dva rata jer nije bilo puteva, a tada je vozila Čerevićkim Dunavcem – priča Vince. – Postojala je turska kaldrma i ljudima je bilo nezgodno da idu na pijacu. Kasnije, šezdesetih godina, zbog razvoja drumskog saobraćaja, prestala je da radi.

U svom delu „Begeč – osvrt u prošlost” mr Slobodan Prodić navodi da, ako je u XII veku postojala skela na prostoru današnjeg Novog Sada i Sremske Kamenice, sasvim je moguće da je funkcionisala i na teritoriji današnjeg Begeča. Najverovatnije je donosila određenu materijalnu korist manastiru na Kuvi, metohu manastira u današnjem Banoštoru, odnosno nekadašnjoj Kuvi. Kako autor navodi, o tome da je manastir u današnjem Banoštoru imao svoj značaj te da je sebi mogao priuštiti postojanje manastirske zajednice na obe strane Dunava, govori i činjenica da se taj manastir spominje u pismu pape Inoćentija III, napisanom 1198. godine.

Osam godina ista cena

Kako nam je rekao skeledžija Miloš Vince, cene nisu menjali već sedmu godinu, a razlog je sve veća nemaština građana. Tako je za putnike prevoz i dalje 50 dinara, za bicikliste 100, dok se 300 dinara izdvoji po automobilu.

Prevoz teretnog kamiona do šest tona iznosi 600 dinara, pošto zauzima dva automobilska mesta. Na skelu se ne čeka duže od deset minuta.

Skela je manjeg kapaciteta, nosivosti do 14 tona, a na nju mogu stati šest automobila. Funkcioniše najbolje leti, kada je puna sezona, mada radi i kasnije, ali daleko slabijim kapacitetom. Ne može da plovi po magli, ledu i jakom vetru, ali ni pri visokom vodostaju Dunava. Ukoliko preti njegovo izlivanje, skela mora da miruje.

– Pošto skela neko vreme nije radila, tačnije od šezdesetih godina, kada je počelo bombardovanje 1999. godine, ponovo se „odmetnula” vodama Dunava, jer su svi novosadski mostovi bili srušeni – kaže Miloš Vince. – Tada sam bio dežurni skelar zbog bolnice i televizije, a bila je smeštena kod PTT odmarališta na Ribarcu. Tu smo uspeli da probijemo put i vozimo preko na sremskokamenički Institut. Kasnije, nakon bombardovanja, rečeno mi je da potreba za skelom postoji, ali ne tako blizu Novog Sada, stoga mi je Vojska ustupila na korišćenje službeni prilaz, koji, inače, predstavlja vojnu rampu. Tada se kolona za skelu mogla videti do nasipa.

Međutim, kako kaže, svake godine posao rapidno opada i boji se da skelski prevoz nema svetlu budućnost. Uglavnom je i dalje koriste stanovnici Neština i Vizića s teritorije Bačke Palanke da bi premostili Dunav i time izbegli pasošku kontrolu na graničnom prelazu Srbija–Hrvatska te u velikoj meri skratili put između Bačke i Srema.

– Cene nismo dugo menjali jer je narod sve siromašniji, te ne mogu da im otimam i to malo što zarade – kaže naš sagovornik. – Promet je opao bar za nekih 30 odsto, a praktično smo u sezoni. Zamislite šta će tek biti na jesen, kada sezona počne da jenjava! Skela ima i turistički potencijal jer spaja Srem i Bačku, te posetioci mogu da prave ture obilazaka sela s obe strane Dunava.

Lokalna samouprava na potezu

Prema rečima našeg sagovornika, Uredbom Ministarstva šumarstva, poljoprivrede i vodoprivrede propisano je da lokalna samouprava preuzme odžavanje skelskih puteva ne bi li tako rasteretili skeledžije.

Međutim, Vince tvrdi da niko nije „prstom mrdnuo” dve godine, putevi su oronuli, te iako je država to lepo propisala i uredila, ništa se ne sprovodi. Nedavno je o svom trošku odneo i nabacao šljunka, što ga je koštalo 150 evra.

– Lokalne samouprave moraju da održavaju skelske prelaze, pri velikoj vodi čuvaju nasipe, pri maloj produbljuju teren da bi skela mogla prići, ali to ne rade, iako uredno plaćam sve takse kao privatni preduzetnik za korišćenje vodenog i obalnog prostora – požalio se Vince, dodajući da mu dodatni problem prave i proizvođači šargarepe, koji tu dođu traktorom i peru povrće, jer stvaraju mulj, pa ljudi upadaju u blato. Stoga je i nabacio tucanik, koji će možda trajati samo ovu sezonu, pa dogodine opet sve ispočetka.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here