BAČKA PALANKA: Kada je početkom poslednje decenije prošlog veka početa gradnja zgrade pozorišta u Bačkoj Palanci svi koji vole teatar, a najviše tadašnji članovi ansambla ovdašnjeg Amaterskog pozorišta, ponadali su se da će za godinu-dve glumci imati svoj dom, a gledaoci reprezetativnu salu u kojoj će moći da gledaju predstave.
Ni najokoreliji pesimisti tada nisu mogli da pomisle da zgrada pozorišta ni posle četvrt veka neće biti u funkciji.
Svojevrsnim ugovorom između tadašnjih nadležnih u lokalnoj samoupravi i izvođača radova sve je ličilo na preteču javno-privatnog partnerstva. Opština je dala neuređeno građevinsko zemljište u centru grada investitoru i izvođaču radova, a on se obavezao da izgradi zgradu pozorišta u kojoj bi i on imao značajno vlasništvo. Takođe, dobio je zemljište za izgradnju stanova solidarnosti, pa je izvođač radova morao o svom trošku da uredi građevinsko zemljište. Zgrada pozorišta bila je pokrivena sredinom devedesetih 20. veka, urađena je fasada, ubačena zastakljena PVC stolarija i sve je izgledalo da je posao dobro urađen, ali onda su nastupili problemi. Ispalo je da u ortačkom poslu neko je nekom ostao kratak za mnogo miliona dinara. Tačnije, problemi su nastali kada je trebalo obaviti unutrašnje građevinske radove. Kako smo saznali u opštini, parničenje još traje, a nadaju se da je kraj blizu.
Koliko se predstava moglo odigrati za „samo” dve decenije teranja pravde pred sudom, a to očito nije kraj.
Još na početku gradnje brojni upućeni Palančani su zamerali tadašnjim lokalnim urbanistima što su lokaciju za lepu zgradu pozorišta odredili u dvorištu okolnih višespratnica. Svuda, vele upućeni, pozorišta su u centru grada ili varoši i predstvljaju ukras. Ovde, kažu ogorčeni ljudi, kao da je neko znao da treba u avliju sakriti decenijsku sramotu. Zgrada je sada okružena žičanom ogradom, oronula, urasla u korov i predstavlja ružnu sliku, a stanarima okolnih zgrada katastrofalno životno okruženje. Pojedinci se žale da je nesuđena zgrada pozorišta, sa okolinom, postala leglo pacoa i drugih glodara, čak i zmija, kerova lutalica, mačaka, jer svuda je korov. Nadležni kažu da nadležne službe, dok se sud ne završi, ne smeju da uđu iza žičane ograde i urede prostor. Ni sa glavne ulice, ni sa sporednih ne može se videti ova zgrada koja polako tone i trune u zaborav.
Bolje upućeni kažu da će zgrada postati sudski privatno vlasništvo, jer je neko iz nekadašnje vlasti tako dogovarao posao da to ne bi ni dete uradilo. Najveći skeptici se čude što sudstvo skoro četvrt veka ne može da presudi u ovom slučaju, pa ma kakva presuda bila.
Najekstremniji proriču da će se ovaj svojevrsni gordijev čvor razmrisiti tek kada akteri ovog katastrofalnog javno-privatnog partnerstva budu upokojeni, pa da ispadne da niko nije kriv, jer treba platiti ogromne sudske troškove, advokate…
Za to vreme palanački glumci probe održavaju gde stignu, a predstave izvode u neprikladnoj sali Gradskog bioskopa gde gostuju i poznata pozorišta i pojedinci, ali uglavnom sa monodramama ili scenski manje zahtevnim predstavama. O parama Fonda i pojedinaca niko ni ne govori mada će, kažu pravnici, jednog dana i to doći na naplatu i to sa ogromnim kamatama, a to će najvećim delom platiti nove generacije koje nemaju pojma ko je šta brljao pre četvrt veka priliko ugovaranja gradnje zgrade pozorišta i tridesetak stanova solidarnosti.
Isti problem ima druga zgrada
Skoro 15 godina je u sporu i obližnja zgrada u Ulici cara Lazara (vazdušnom linijom od zgrade pozorišta udaljena oko 200 metara), a u njoj je poodavno stanove solidarnosti trebalo da dobije tridesetak porodica.
Reč je o poslovnom odnosu opštinskog Fonda za solidarnu stambenu izgradnju opštine Bačka Palanka i istog izvođala radova koji je radio pozorište, a sada, je navodno proglašen bankrot. Stanovi nisu završeni, a oni koji su uplatili 50 odsto vrednosti stana, jer drugu polovinu je plaćao Fond solidarnosti, čak su otplatili i dugogorčne stambene kredite, neki su se svih ovih godina naplaćali podstanarskih kirija, neki su odavno u penziji, a sud je trajao, trajao, pa rešenja nema. U lokalnoj samoupravi kažu da u toj zgradi opština ima 7-8 stanova koji je voljna da proda kako bi se završila zgrada i ljudi konačno uselili. Ali, problem je što treba naći kupca, a izvođač radova je u bankrotu.
