Свако време је право за живот у манастиру Бођани

Манастир Бођани датира из 15 века и по томе представља један од најважнијих споменика културе и сакралних објеката на територији општине Бач.

Легенда о трговачком путнику Богдану из Далмације коме се повратио вид након што се умио на извору Пресвете Богородице и данас привлачи реке верника и туриста. Како изгледа живот у Манастиру Бођани данас, а како је било некада, шта даје посебан значај уобичајеној свакодневници братства и за који битан датум се припремају, говорио нам је монах Захарије.

Манастир Бођани као један од бисера у средњовековној огрлици древног Бача, сваке године привлачи велику пажњу туриста. Шта их највише одушеви  када им говорите о историјату манастира?

– Посетиоце туристе највише занима историја настанка манастира, фрескопис, иконостас, посебно икона Пресвете Богородице. Прича о трговцу Богдану коме се на извору повратио вид па је у знак захвалности подигао први манастир посвећен Ваведењу Богородице у храм. Фрескопис Христифора Жефаровића значајан као прекретница у сликарству на овим теренима.

Живот у сваком манастиру има неку своју специфичност. Шта је оно што је најкарактеристичније за свакодневницу у Бођанима?  

– Братство манастира живи по угледу на начин живота Светогорских манастира колико је то могуће у насељеном месту. То се највише огледа у поретку богослужења што значи да се служе свете службе предвиђене за тај дан. Јутрење почиње у 4 сата, ручак је у 8, послушања до 13, вечерња у 17, вечера после вечерње службе и повечерје после вечере. То је свакодневни круг у манастиру.

Много легенди се повезује са манастиром. Која је лично Вама најдража и због чега?  

– Наравно, прича о трговцу Богдану. Да није његовог исцељења ни манастира не би било. Божијим промислом се то овде десило на корист Богдана, али и свих нас који смо од њега до данас ту (монаси, становници, посетиоци..) под покровом Богородице.

Шта бисте истакли као највећу предност садашњег у односу на средњовековни живот у манастиру Бођани?

– Свако време је најбоље за живот у манастиру. У старим временима монаси су морали много више да раде. Почевши од одржавања манастира, баште, винограда и др. Није било телефонских позива, информација из света, посетилаца. Живели су чисто монашким животом. Молитва и рад. Данас је комфор далеко већи, али и притисак света много, много већи. Ми то морамо да примимо као свој крст и да се трудимо у подражавању старих.

Претходних година се у манастиру реализовало неколико пројеката, док су неки од њих и даље актуелни. Шта за Вас тачно представља обнова фрескосликарства Христофора Жефаровића, увођење подног грејања и сл?  

– Заиста, за ове године је доста урађено али и даље као и у сваком домаћинству. Увођење грејања и хлађење у храму има вишеструку корист. Од стабилизовања микроклиме током целе године што би требало да омогући квалитетније очување фрескописа и олтарске преграде. Обнова фресака Христифора Жефаровића треба да их сачува за будућа поколења. Ускоро ће 350 година од осликавања и надамо се да ће овај рад Покрајинског завода допринети да се још много генерација моли у овом храму.

Pogledaj: Mala azbuka bačkih jela – džigerica