I dalje radi kao trgovac, a obrađuje i zemlju

Branko Šunjka iz Tovariševa u novembru puni devedeset godina

1
4481

Branko Šunjka je jedan od najstarijih žitelja Tovariševa. Rođen je 13. novembra 1929. godine u mestu Vrbica, srez Livno.


Početkom Drugog svetskog rata, 1941. godine, ostao je bez majke Doste koja je umrla, pa je brigu o njemu i sestrama Milici (1932), Devi (1934), Mari (1937) i braći Nikoli (1921), Milanu (1923) i Iliji (1941) preuzeo otac Stevan.

Po završetku jednog od najvećih bezumlja u prošlom veku – Drugog svetskog rata, sa ocem, sestrama i braćom stigao je u Tovariševo, gde su započeli novi život.

 

– Nije nam bilo nimalo lako, kada smo iz rodne Vrbice stigli ovde, gde nam je dodeljena kuća, bašta i dvanaest jutara obradive zemlje. Plodna bačka ravnica, hranila je članove naše porodice, a mi deca kako smo stasavali i odrastali, odlazili smo jedno za drugim svojim putem. Moj put je vodio ka trgovini.

– U maju 1948. godine, kao trgovac, počeo sam raditi u prodavnici „Bačvanka“ u Bačkoj Palanci. Trgovačkom poslu učili su me Paja Šijakov šef prodavnice, i kolege trgovci Ivan Trunić iz Paraga i Boško Milovanov iz Bačke Palanke. Tokom prvih godina rada, uspeo sam u Somboru da završim trgovačku školu, i stignem do zvanja VKV trgovac – seća se Branko svojih početaka, u poslu kojim se i danas bavi.

Od posla u trgovini, Branko se odvojio samo jednom. I to u oktobru 1949. godine kada je otišao na redovno služenje vojnog roka u Makedoniju. Sivomaslinastu uniformu, nosio je 36 meseci u Demir Kapiji odnosno Kavadarcima (Makedonija). Po izlasku iz vojske 1952. godine, vratio se u Tovariševo i nastavio da radi kao trgovac u prodavnicama „Zora“ i „Jagoda“. Radni vek je završio sa četrdeset godina radnog staža, baz jednog dana bolovanja.

 

 

– Posao trgovca koji sam obavljao, a i dan danas se njime bavim, voleo sam jednako od prvog dana, do danas. To je sigurno razlog, što sam još uvek u njemu. Zavoleo sam ga u zljude koji su bili „majstori svog posla“, a koji su me uveli u njegove tajne. Ljubav prema trgovini, nije me napustila ni nakon penzionisanja.

– U vreme kada sam počeo graditi porodičnu kuću u Tovariševu 1980. godine, u Ulici Milete Protića, razmišljao sam da odmah do ulice izgradim prodavnicu. Međutim, tada to zakonski nije bilo moguće, pa sam izgradio dva stana. Kasnije sam prizemlje kuće, preuredio u prodavnicu koja nosi moje ime Branko, a počela je da radi 1991. godine – kaže Branko.

Junaku ove priče, koji će uskoro napuniti 90 godina, nije teško da svako jutro u pet sati u prodavnici sačeka raznosače hleba, a nakon toga da se uključi i u njegovu prodaju. Po potrebi pomaže trgovcima u prodaji brašna, šećera, jogurta…

– Od prvog dana rada u trgovini, bio sam ljubazan prema mušterijama, a takav sam i danas. Poverenje kod mušterija je teško steći, ali se lako može izgubiti. Iz tog razloga nastojim, da stalno budem korektan prema svima koji dolaze u prodavncu. U ovom poslu, takođe je veoma važno dobavljačima u roku plaćati u robu i u punom iznosu. To je jedan od uslova, da trajete i opstajete u trgovini. Uz to, mušterije su mi bile i ostale na prvom mestu. U prodavnici sam svakodnevno, i u njoj ću biti dokle god me zdravlje bude služilo – napomenuo je Branko Šunjka.

Branko je u braku sa Stanom rođenom Despenić iz Obrovca, od 1956. godine. Kruna njihove ljubavi su njihovo dvoje dece – Milan i Gordana. Gordana živi u Novom Sadu i vlasnik je revizorske agencije. Branku i njegovoj supruzi Stani, Gordana je podarila dva unuka – Bojana i Nemanju.

Upitan da kaže da li postoji recept dugovečnosti, odnosno u čemu je tajna njegove vitalnosti, s obzirom da će uskoro zakoračiti u desetu deceniju života Branko je rekao: – Čovek mora da živi umereno. Pre svega da se hrani i radi umereno. Uz to u svemu treba da ima meru. Silom se ništa ne postiže. Pored toga, i genetika ima značajnu ulogu. Moj otac je živeo devedesetpet, brat Milan dvedesettri, brat Nikola devedesetšest, a sestre Mara i Deva imaju danas osamdesetdve, odnosno, osamadesetsedam godina – ističe Branko.

Iz prodavnice u traktor

Osim što još uvek radi kao trgovac, Branko se ne odriče ni posla u poljoprivredi. Naime, ovih dana polako obavlja pripreme za jesenje radove, žetvu soje i duboko oranje.

– Proletos sam zasejao pet jutara soje, a prošle jeseni tri jutra pšenice. S obzirom kakva je bila godina, pšenica nije loše rodila. Ostvario sam prinos od 40 metričkih centi, po jutru. Soja dobro izgleda. Videćemo kakav će biti rod. Iako sam položio za B kategoriju, kola nikad nisam vozio, ali traktor vozim i dan danas.

 

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here