Dan kada su demonstranti jogurtom gađali govornike autonomaške vlasti (FOTO)

Najmasovniji politički događaj posle prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji 1918. godine, dogodio se u Novom Sadu na današnji dan, 5. oktobar pre 31 godinu i u istoriji je zabeležen kao „jogurt revolucija“.

Antibirokratska revolucija, odnosno „dešavanje naroda“, označava period srpske istorije koji je otpočeo Osmom sednicom CK SKS 1987. kada se Slobodan Milošević vinuo u vrh političkog života Srbije, a leto i jesen naredne godine obeleženi su serijom mitinga širom Srbije. Tog 5. oktobra 1988, posle upornih demonstracija, oko stotinu hiljada ljudi iz cele Vojvodine pred Banskom palatom, sedištem pokrajinske vlasti, kompletno rukovodstvo Pokrajinskog komiteta, predvođeno predsednikom Milanom Šogorovim, poraženo i slomljeno, podnelo je ostavke.

Beli mermerni zidovi Banovine, arhitektonskog bisera Dragiše Brašovana iz 1939. godine, bili su još belji jer su demonstranti jogurtom gađali govornike autonomaške vlasti. Da ne beše „jogurt revolucije“, da je na snazi ostao Ustav iz 1974. godine, da li bi Vojvodini i danas Srbija bila kuća?

– Značaj jogurt revolucije, danas, 31 godinu posle tih događaja, ogroman je – kaže, za „Novosti“, dr Jovo Radoš (71), koji je uz Mihalja Kertesa predvodio grupu protestanata iz Bačke Palanke do Novog Sada, a potom vodio pregovore sa Šogorovim i saradnicima. – Tada smo pokrajine Vojvodinu i KiM vratili u ustavni poredak Srbije. Mirnim putem, uz prolivanje jogurta, koji je kao okrepljenje demonstrantima poslala novosadska mlekara, ali ne sukobima i mecima. Da nije bilo tog 5. oktobra, verovatno Vojvodina ne bi danas bila u sastavu Srbije.

Radoš je tog jutra 5. oktobra, kao izvršni sekretar OK „Bačka Palanka“ krenuo pešice sa grupom od nekoliko hiljada meštana za Novi Sad. S njima su bili i Kertes i Pankov, koje je prethodnih dana Pokrajinski komitet disciplinski kaznio jer su u Bačkoj Palanci održali miting sa kojeg su uputili podršku Srbima na KiM. Prvih 15 kilometara do Čelareva, Bačkopalančani su pešačili, a preostala 42 kilometra vozili su se do Novog Sada.

Počevši od osam sati ujutru, trajao je miting na platou novosadskog „Spensa“, a oko 14 sati velika masa sveta uputila se u centar grada, pred Banovinu u kojoj su bili predstavnici tadašnje vlasti. Među odabranim pregovaračima „u ime naroda“ bio je i Radoš, tada predsednik Karate saveza Jugoslavije.

– Čim sam ušao u zgradu, Živan Berisavljević, član Predsedništva PKSKV, koji je bio perjanica autonomaštva u Vojvodini, zapretio mi je da ću snositi teške posledice. Međutim, ja sam pred televizijskim kamerama rekao da moraju da daju ostavku jer je jasno da ih narod neće. Posle, kako je bilo sve očiglednije da oni moraju da se povuku, Berisavljević je počeo da me oslovljava sa „vi“ – priseća se Radoš.

Šogorov i saradnici potom su držali duge sastanke u banovinskim kancelarijama do prvih jutarnjih sati 6. oktobra, kada je u 1 sat i 12 minuta pred okupljenu masu izašao Radoš i objavio da je pokrajinsko rukovodstvo odlučilo da podnese ostavke. Šogorov je pokušao da se obrati okupljenoj masi ljudi, ali su mu oni okrenuli leđa. Potpuni slom autonomaške politike protestanti su ispratili pesmom „Oj, Srbijo iz tri dela, ponovo ćeš biti cela“.

Demonstranti su sa zida palate skinuli i razbili tablu na kojoj je pisalo „Ulica 28. februara 1974“, kojim je svojevremeno bio obeležen Ustav iz 1974. Kasnije je simbolično postavljena tabla sa natpisom „6. oktobar 1988“.

Pročitajte još – Evropu „žulja“ autonomija Vojvodine

Pričalo se da je slomljeni Šogorov potom seo u automobil i odjurio kod predsednika SK Srbije Slobodana Miloševića da ga nagovori da dođe u Novi Sad i zaustavi protestante „jer oni nas ne slušaju, gađaju nas jogurtom“. Milošević mu je, navodno, odgovorio da oni samo podnesu ostavke, a on će posle doći.

Padom pokrajinskog rukovodstva nije zaustavljen fenomen događanja naroda. U proleće 1989. na AP Kosovo i Metohija smenjeno je političko rukovodstvo na čelu sa Azemom Vlasijem i Kaćušom Jašari, koji su propagirali političku nezavisnost Prištine u odnosu na Beograd. Na čelo južne pokrajine izabran je Rahman Morina. Pao je i Ustav iz 1974. godine, koji je Srbiju doveo u besmislenu situaciju da nema nikakve ingerencije nad svojim pokrajinama. Nad svojim severom i jugom.

SVETI SAVA NA TRANSPARENTU

DR Nebojša Kuzmanović bio je student u vreme „jogurt revolucije“ i sa kolegama se priključio demonstracijama. Nosili su transparent „Sveti Savo, ti pomozi da živimo svi u slozi“.

– Osećam i radost i ponos što sam bio učesnik događaja, mada tada nisam bio potpuno svestan značaja svega toga. Ta pobuna koja se tada desila, dovela je do toga da se posle biraju legitimni organi vlasti i da Vojvodina ostane sastavni deo Srrbije – kaže Kuzmanović.

ZAUSTAVLjEN RASPAD

MADA je od „jogurt revolucije“ protekla 31 godina, izuzev knjige dr Jove Radoša i saradnika „Mitinzi u Vojvodini 1988“, naši istoričari nisu dosad objavili zapažene studije o ovom događaju. Istoričar Petar Đurđev, koji je bio desetogodišnjak u vreme „događanja naroda“, kaže da je defakto zahvaljujući toj revoluciji bio zaustavljen dalje rastakanje Republike Srbije, odnosno njen neravnopravan položaj u odnosu na ostale republike u složenoj jugoslovenskoj federaciji.