Minimalac i dalje vija minimalnu potrošačku korpu

0
346
Foto: 021

Danas se širom sveta obeležava Svetski dan dostojanstvenog rada. Za dostojanstven rad radniku pripada dostojanstven život.


Gotovo po pravilu, na taj dan sindikati podsećaju na to koliko je radnik daleko od dostojanstvenog rada, pa samim tim i od dostojanstvenog života, ukazujući na raskorak između potreba i onoga što svet rada ima.

Srpski sindikati su se prošlog meseca zalagali za to da minimalna cena rada u narednoj godini bude barem tolika da zadovolji minimalnu potrošačku korpu, da bi radnik mogao zadovoljiti ne dostojanstven život već minimalan. Podsećali su na to da je još prošle godine u Socijalno-ekonomskom savetu Srbije između predstavnika radnika, Vlade i poslodavaca dogovoreno da se od 1. januara 2021. godine minimalna plata izjednači s minimalnom potrošačkom korpom, što znači da već naredne mora biti značajnije povećana da bi se približila cilju.

 

No, razlika između minimalne potrošačke korpe i minimalca i dalje ostaje. Trenutno je minimalna cena rada 27.280, a vrednost minimalne potrošačke korpe je 37.253 dinara. Naredne godine minimalna cena rada biće 30.022 dinara, odnosno 11,1 odsto viša nego ovogodišnja, ali će i dalje biti nekoliko hiljada dinara manja od minimalne potrošačke korpe.

Dostojanstven rad i dalje ne može pokriti troškove života, niti zadovoljiti egzistencijalne i socijalne potrebe njega i njegove porodice ukoliko mu gazda isplaćuje minimalac. Neće to moći ni naredne godine. Minimalna potrošačka korpa je pokazatelj koliko je novaca potrebno da se doslovno preživi mesec dana, odnosno za najmanju količinu kalorija koju je potrebno uneti da bi se funkcionisalo po standardima Svetske zdravstvene organizacije.

Pri tom, prosečna cena potrošačke korpe u Srbiji odnedavno se, umesto za četvoročlanu porodicu, računa za tročlanu. Ako se – a podaci se prave na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstva koju RZS radi kvartalno – u prosečnoj potrošačkoj korpi nalazi oko 25 kilograma belog hleba i 1,6 kilogram ostalih vrsta, 16,5 litara mleka, 6,5 litara jogurta, 63 jajeta, kilogram ribe, 700 grama junećeg mesa, četiri kilograma svinjskog i isto toliko pilećeg, pola kilograma slanine, 300 grama svinjskog vrata, kilogram čajne kobasice, pola kilograma limuna, 1,3 kilogram narandži i toliko banana, sedam litara „koka-kole” i „pepsija” i upola manje prirodnog voćnog soka, onda je jasno da se sve to u minimalnoj potrošačkoj korpi nalazi u upola manjim količinama.

Oko 300.000 radnika na najmanjoj zaradi

Sindikati – a ne spore to ni njihovi lideri – u sadašnjim radnim uslovima teško mogu biti jaki i izboriti se za dostojanstven rad od kojeg se dostojanstveno živi. Tim pre što veliki deo radnika radi na određeno vreme, u privatnim firmama u kojima sindikalno organizovanje nije dozvoljeno, ili radi na crno pa samim tim i ne učestvuje u sindikalom životu niti ima prilike da dobije bilo kakvu socijalnu zaštitu. Nezvanični sindikalni podaci govore da trenutno u Srbiji oko 300.000 zaposlenih prima minimalac, dok zvaničnih podataka nema.

Po oceni predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, neće biti dostojanstvenog rada dok zaposleni strepe za svoja radna mesta i zarađenu zaradu, dok su izloženi stalnom stresu i ne mogu da od onoga što pošteno zarade zadovolje egzistencijalne potrebe svoje porodice. Potrošačka korpa koja postoji u Srbiji, primetio je Milić, s elementima koji je čine, sama po sebi je sve osim dostojanstvenog života jer teško je radniku objasniti šta mu je „dovoljno” ovog ili onog meseca i da time treba da bude zadovoljan.

 

– Dođe se do apsurda da čovek koji radi s takvim minimumom koji mu je neko odredio, a u kojem, recimo, nema odeće i obuće, treba da preživi mesec dana i da isto toliko radi samo za nju. O nameštaju da se i ne priča, iako je on normalan za čoveka koji živi u 21. veku i koji ima savremene potrebe za modernim, novim, lepim – ocenio je Milić.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here