Svetski dan mentalnog zdravlja – 10. oktobar

0
243

Svetski dan mentalnog zdravlja se svake godine obeležava 10. oktobra, a ove godine posvećen je prevenciji samoubistva. 


Svake godine blizu 800.000 ljudi sebi oduzme život, dok je broj pokušaja samoubistava još veći. Svako samoubistvo je tragedija koja pogađa porodicu, a uticaj na zajednicu i državu ima dugoročan efekat. Samoubistva se dešavaju tokom čitavog životnog veka i drugi su vodeći uzrok smrti među mladima od 15 do 29 godina na globalnom nivou.

U Srbiji je 2017.g. registrovano 1005 smrtnih slučaja usled samoubistava, sa stopom od 14,3 na 100.000 stanovnika.

Iako je povezanost između samoubistva i drugih mentalnih poremećaja (naročito depresije i zloupotrebe alkohola) dokazana u zemljama sa visokim primanjima, mnoga samoubistva se dešavaju impulsivno u kriznim trenucima kada osoba nije u stanju da se suoči sa stresom koji nosi život, kao što su finansijski problemi, prekid emotivne veze ili sa hroničnim bolom i bolešću.

Takođe, doživljaj sukoba, katastrofa, nasilja, zlostavljanja, gubitka i osećaj izolacije snažno su povezani sa samoubilačkim ponašanjem. Stopa samoubistava je visoka među osobama koje pripadaju vulnerabilnim grupama, a koje su često izložene diskriminaciji, kao što su izbeglice ili migranti, osobe LGBTI populacije i zatvorenici. Daleko najjači faktor rizika za samoubistvo je prethodni pokušaj samoubistva.

Prevencija i kontrola Samoubistva se mogu sprečiti. Postoji niz mera koje se mogu preduzeti na nivou populacije, grupe i pojedinca sa ciljem sprečavanja samoubistva i pokušaja samoubistva:

 

  • Smanjenje pristupa sredstvima koja se koriste za samoubistvo (npr.  pesticidima,
    vatrenom oružju, određenim lekovima);
  • Odgovorno medijsko izveštavanje;
  • Implementacija strateških dokumenata sa ciljem smanjenja štetne upotrebe alkohola;
  • Rana identifikacija, lečenje i nega ljudi sa mentalnim poremećajemi zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, simptomima hroničnog bola i sa akutnim emocionalnim tegobama;
  • Obuka nespecijalizovanih zdravstvenih radnika za procenu i upravljanje samoubilačkim ponašanjem;
  • Trajna briga o ljudima koji su pokušali samoubistvo i pružanje podrške uzajednici.

Šta možete da uradite? Ukoliko ste primetili da osoba koju poznajete pati, ako posumnjate da gubi volju za životom, razgovarajte sa njom. Potrebno je da joj pokažete da nije sama. Postavite se u poziciju te osobe i to će vam pomoći da bolje razumete kroz šta prolazi, a i pomoći će vama da reagujete na prirodan način. Budite pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažaljevajte i nemojte da joj govorite šta je najbolje za nju da uradi. To može da je zatvori i udalji od dalje komunikacije. Važno je da pokažete da osobu prihvatate takvu kakva jeste.

Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu. Ne možete joj „usaditi tu ideju u glavu”, a ukoliko zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme. Ako vam osoba kaže da razmišlja o samoubistvu shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je „razveselite”, ni utešite tako što ćete omalovažiti problem („ma proćiće ti to”, „nije to tako strašno”). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.

Budite strpljivi; tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidnim osećanjima ponekada je vrlo teško da o njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća. Ako sumnjate (i ako utvrdite) da je osoba suicidna, vrlo je važno da utvrdite da li ima plan samoubistva i da li ima sredstva da taj plan ostvari, jer to govori o visini suicidnog rizika. Ne ostavljajte je samu. Sklonite sve predmete kojima bi mogla sebe da povredi. Pomozite joj da shvati da su problemi „rešivi” i da postoje druge alternative osim samoubistva. Pomozite joj da shvati da nepodnošljivi unutrašnji doživljaj koji ima neće trajati večno, i da samoubistvo ne mora biti rešenje.

Nažalost, većini ljudi je vrlo neprijatno da razgovaraju o samoubistvu. U našoj kulturi je to tabu-tema i društvo uglavnom ignoriše postojanje problema. Stigma, koja se posebno odnosi na mentalne poremećaje i samoubistvo, podrazumeva da mnogi ljudi koji razmišljaju o oduzimanju vlastitog života ili koji su pokušali samoubistvo ne traže pomoć i zato ne dobijaju neophodnu pomoć. Podizanje svesti zajednice i razbijanje tabua je važno kako bi zemlje postigle napredak u sprečavanju samoubistva.

Gde potražiti pomoć?

Obratite se prvo za pomoć svom izabranom lekaru. U svakom slučaju, recite nekom iz svoje okoline da imate problem. U našoj zemlji dostupno je besplatno savetovanje osoba u krizi u vidu telefonskog savetovališta u Nacionalnom SOS centru za prevenciju samoubistva (u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”), na telefon: 011/7777-000 (svakog dana od 00 do 24 časa).

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here