U Vrbasu raste jedna od najvećih kolekcija kaktusa i sukulenata. O njima se brinu otac i ćerka, Pavle i Kristina Filep, a oni im uzvraćaju lepotom neobičnih oblika i prelepim cvetovima, piše portal „Agroklub“.
Kristina Filep nepune dve godine druguje sa kaktusima i sukulentima. Pridružila se ocu koji ih već 15 godina uzgaja i koji se po broju biljaka ali i velikom iskustvu ubraja u najveće proizvođače. Kristina je profesor srpskog jezika, a kako posla nema, a nije želela da sedi skrštenih ruku odlučila je da se iz Novog Sada gde je studirala vrati u Vrbas i pomogne ocu koga svi koji vole i kupuju kaktuse znaju pod imenom Paja kaktus.
„Tata je sasvim slučajno počeo da se bavi proizvodnjom kaktusa, kada mu je komšija dao nekoliko biljaka koje je smestio u jednu praznu sobu. Sada, 15 godina kasnije imamo plastenik koji smo sami izgradili od oko 150 kvadratnih metara i u njemu nekoliko hiljada biljaka i tatinu devizu koje se svi pridržavamo – gajenje kaktusa nije posao već život i ljubav,“ ispričala je Kristina za „Agroklub“.
[wonderplugin_slider id=174]
Ona je na velikim tezgama u Bačkoj Palanci poređala male saksijice katusa, bodljikavih lepotana i neodoljivih sukulenata – biljaka mesnatih listova bez bodlja, pokazala svim zainteresovanim svu lepotu ovih dekorativnih biljaka, neverovatnih oblika i jedinstvenih cvetova. Uglavnom su to male biljke, ali ima i onih koji rastu do tri metra, cvetnice su neverovatnih oblika tako da mogu biti gomilasti, pljosnati, stubasti. Neki liče na male ježeve, pojedini su žbunasti, a imaju različite ukrasne bodlje.
Kristina je sve što zna o kaktusima naučila od svog oca
Kristina je imala priliku da od oca nauči sve što je neophodno za ovaj posao tako da sada, kako kaže, ujutru ulazi u plastenik, a uveče iz njega izlazi. „Presađujem, razmnožavam, zalivam biljke, obilazim ih i posmatram. Bez obzira na bodlje uvek sve poslove oko kaktusa obavljam bez rukavica. Zamislite prostor u kome je gotovo 20.000 saksija u kojima raste 80 vrsta kaktusa, a uvek imamo i veliki broj različitih sukulenata. Pravo je zadovoljstvo imati ovako divne biljke koje su drugačije od ostalih vrsta cveća. Njihova lepota je između ostalog što su različiti, menjaju boju u zavisnosti od sunca, neobičnih su oblika i uglavnom cvetaju jednom godišnje,“ kaže Kristina uz napomenu, da nema uzgoja kaktusa bez mnogo znanja, iskustva i posvećenosti. Njen omiljeni i najdraži je, kako kaže „Fred Ives“.
„Obzirom da sam odlučila da se ozbiljnije posvetim ovom poslu pomagaću tati ali ću se truditi da zajedno napravimo mnogo veću priču od ove. Planiram da iskoristimo različite vidove subvencija, da podignemo nove plastenike gde bi smo imali mnogo veći obim proizvodnje kaktusa i sukulenata,“ kaže Kristina i objašnjava kako za sada ona i otac mogu sami da se brinu o proizvodnji i prodaji ali misli da će im u skladu sa povećanjem proizvodnje trebati pomoć.
Kaktusi se tokom zime odmaraju da bi tokom toplijeg vremena mogli cvetati
Ona i njen otac su prisutni na gotovo svim manifestacijama u Vojvodini, ne propuštaju dešavanja na novosadskom Spensu gde se okuplja veliki broj cvećara gde se razmenjuju iskustva i dele saveti svima onima koji bi u svom domu imali ovakve biljke. „Ove biljke mogu biti napolju sve dok su temperature u plusu, a tokom zime ne vole toplotu, kaktusi se tada odmaraju da bi sa dolaskom toplijeg vremena mogli cvetati. Veoma je važno da se pravilno zalivaju, samo onda kada se zemlja u saksiji potpuno osuši,“ objašnjava Kristina i dodaje da se ne prihranjuju.
[wonderplugin_slider id=179]
Posla oko nege kaktusa i sukulenata, iako se ne zalivaju kao druge biljke često, ima dosta tokom cele godine ali se Kristina ne boji obaveza, napravila je planove, te uz oca i njegovo znanje i iskustvo misli da bi mogla razviti dobar posao te neće odustati od kaktusa i sukulenata, kako napominje, otpornih biljaka koje se gaje s puno ljubavi i pažnje i koji svojim vlasnicima pružaju ogromno zadovoljstvo.
