BAČKA PALANKA: U Narodnoj biblioteci „Veljko Petrović“ u sredu (16.10.) obeleženo je 150 godina od osnivanja Srpske čitaonice u Bačkoj Palanci.
Svečanoj akademiji prisustvovao je veliki broj gostiju iz sveta kulture, predstavnici škola, biblioteka iz susednih opština kao i upravnik biblioteke Matice srpske i pesnik Selimir Radulović. Pored gostiju iz lokalne samouprave, svečanost su uveličali i Pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, Predrag Vuletić i Ministar odbrane koji je došao i kao novinar i pisac, Aleksandar Vulin.
Direktor Narodne biblioteke „Veljko Petrović“, Miladin Zorić pričao je o dugoj i bogatoj istoriji bibliotekarstva u Bačkoj Palanci.
„Veoma smo počastvovani što smo na ovaj veliki jubilej imali ovoliko gostiju. Narodna biblioteka „Veljko Petrović“ je veoma značajna institucija kulture, koja ima skoro 7.000 članova i knjižni fond koji broji oko 215.000 publikacija. Pored gradskog, biblioteka ima i 13 ogranaka u svakom naseljenom mestu opštine“, rekao je Zorić.
U toku je proces digitalizacije i u bačkopalanačkoj biblioteci. Zorić ističe da je do sada uneto preko 70.000 naslova u digitalnom obliku i 30.000 naslova iz dečijeg odeljenja.
„Preostaje nam da se umrežimo i bolje tehnički opremimo. Ipak, prioritet biblioteke i sad i uvek će biti da ona ostaje mesto gde se organizuju svi kulturni događaji“, dodao je naš sagovornik.
[wonderplugin_slider id=174]
U godini jubileja, NB „Veljko Petorvić“ poseban akcenat je stavila i na svojih 13 ogranaka. Miladin Zorić kaže da su to glavna uporišta kulture na selima i da uslovi za razvoj koje imaju stanovnici na selima treba da budu jednaki kao i oni u gradu.
U okviru programa, učestvovali su i umetnici dramskog studija „Ars Liberi“ – Olja Nađ i Nenad Erečković i gradski hor „Zvono“.
Godina 1869. smatra se godinom začetka građanske biblioteke u Bačkoj Palanci, koja je tada raspolagala sa 257 publikacija, a nešto kasnije je u Staroj Palanci osnovana Srpska čitaonica i knjižnica, smeštena u školi (danas OŠ „Vuk Karadžić”) pored pravoslavne crkve. Zna se da je prvi knjižničar bio Nikola Stojaković, direktor Antonije Protić, a zapisničar Kosta Janković.
[wonderplugin_slider id=177]
