Сама околина Бачке Паланке, као и цело подручје југозападне Бачке, богато је археолошким налазиштима. На територији општине Бачке Паланке нису вршена обимнија археолошка ископавања. До сада су на територији општине забележена 33 археолошка налазишта.
Најбројнији су налази бронзаног доба и касног средњег века. Још крајем 19. и почетком 20. века на ширем подручју града пронађени су многи предмети који потичу из праисторије, римског и турског доба, попут керамичких посуда, наруквица из бронзаног доба и сл.
Терен на којем лежи бачкопаланачка општина био је густо насељен од најстаријих времена. Почетак велике низије на левој страни Дунава и фрушкогорске падине, одувек су привлачиле становнике за насељавање. Дунав је представљао главну саобраћајницу којом су се шириле праисторијске културе, а територија Бачке Паланке налазила се на том путу. Сем тока Дунава бачкопаланачка општина на својој западној и северној страни имала је још два водотока: реке Мостунгу и Јегричку, на чијим су се обалама људи насељавали.
Најстарији археолошки налази са територије општине потичу из неолита. На локалитету „Багремара“ (северно од града) пронађено је камено оруђе које датира из мезолита.
Досада неистражен локалитет „Полој“, који се налази у непосредној близини града, везује се за прото-неолитски период. Камени и коштани материјал са овог локалитета показује одлике културе Лепенског Вира, а може се уочити само приликом нижег водостаја.
На основу површински сакупљеног материјала, познате су нам прве земљорадничке културе са леве обале Дунава. Један од таквих локалитета је „Суљковача“ у атару Товаришева, који се налази северо-источно од села. Источно од села Стара Гајдобра откривено је још једно неолитско налазиште, а у околини села Силбаш налази се локалитет „Шеров салаш“ са материјалима истог периода. Неолитски материални остатци, такође су присутни у околини полојске и чибске шуме.
Локалитет „Голокут“ код села Визић на Фрушкој Гори, припада најстаријој неолитској-старичевској културној групи и датира из средине В миленијума око 4500-4200. године п.н.е., а налази се на природној узвисини у близини извора и трајао је кроз неколико фаза.
Налази из бакарног доба (енеолитски), сусрећу се на локалитетима са десне стране Дунава, тј. у близини села Нештин, на фрушкогорској висоравни. Налази са једног од најбогатијих локалитета у општини, „Кулуштра-Црквине“, везују се за вучедолску културну групу са краја III и почетка II миленијума п.н.е. (ране фазе вучедола). Ово налазиште¸већ дуже време угрожено је пољопривредним радовима и ерозијом.
Међу налазиштима праисторијског периода, најбогатији су бронзанодобни локалитети, док неки предмети, попут посуде из средњег бронзаног доба, пронађена су у самом граду Бачка Паланка. Приликом изградње мотела „Полој“, у близини града, пронађемо је бронзанодобно насеље. У том насељу пронадјен је и гроб из тог периода, са покојником у згрченом положају, окренутом у правцу запад-исток, са нешто гробне керамике. Северније од самог града налази се још један локалитет из овог периода, “Турски брег“, на којем је пронађен бронзанодобни материјал.
Бронзанодобна керамика присутна је у околини села Пивнице (у области „Велики атови“ и „Српски виногради“); као и јужно од села Деспотово, док је једна посуда из касног бронзаног доба пронађена приликом земљишних радова на граници нештинског и сусечког атара.
Кроз рано гвоздено доба, живот на овим просторима се наставља. Нажалост због неистраженог терена није могуће одредити локалитете из тог периода.
Народи попут Хазара, Римљана, Келта, Словена, Турака и Немаца, наставиће да обликују историју ових крајева током даље историје. Остатке старих утврђења и насеља искористиће за стварање нових насеља, прилагођених новијим временима и потребама. На крају ће из свега тога изаћи Бачка Паланка какву је ми данас познајемо.
