Posle skoro celodnevnog leta od 17 sati sa pauzom od dva sata u Emiratima, preko Dubajia, on i supruga Biljana i sin Vujadin, stigli su do Johanesburga.
– Kao internacionalni kinološki sudija, dobio sam poziv iz Sasolburga (grad veličine Novog Sada u blizini Johanesburga) od KUSA-e (Kinološke unije Južne Afrike), da sudim na izložbi pasa – počinje svoju veoma interesantnu priču Goran.
– Južnoafrikanci su divni domaćini, dočekali su nas na aerodromu, a bili smo smešteni zajedno sa članovima kinološkog kluba iz Sasolburga na jednom ranču njihovog kluba, što je bolje nego da smo bili u nekom bezličnom hotelu. Da napomenem, hrana im je slična našoj, samo što koriste više začina, a mi smo probali i meso antilope, kobasicu od kukudoa.
[wonderplugin_slider id=174]
– Iako su u JAR već dve i po decenije crnci na vlasti, oni još uvek spadaju među siromašnije u državi, dok su belci onaj bogatiji sloj. Samo suđenje je bilo interesantno, imao sam priliku da uživam u izuzetno kvalitetnim psima, izlagači su emancipovani i upoznati sa pravilima. Izložba je bila njihova nacionalna i na prilično visokom nivou. Od našeg dvonedeljnog boravka u Južnoafričkoj Republici najupečatljiviji je bio boravak u Nacionalnom parku Kruger.
Sećanja na ovaj veličanstven doživljaj na jugu Afrike nastavlja Goranova supruga Biljana.
– Boravak u Južnoj Africi je bio fantastičan. Afrika je nešto posebno, drugačiji način života, drugačija priroda. Najinteresantniji je bio boravak u Nacionalnom parku Kruger, koji se prostire na površini većoj nego Holandija. Videti životinje u zoološkom vrtu i videti životinju u njegovom prirodnom staništu su dva potpuno drugačija doživljaja. U samom parku smo smešteni u kamp, oko kojeg postoji žičana ograda u koju se od 6 sati uveče do pola šest ujutro pušta struja i u tom periodu kapija je zatvorena, pošto predatori love noću, a preko dana su aktivni i mogu se videti u prirodi.
– Imali smo automobil na raspolaganju, pa smo se vozali po parku. Uspeli smo sem divljih pasa i geparda videti sve ostale životinje. Pravilo je da se ne sme izlaziti iz automobila, a snimanje i fotografisanje je dozvoljeno. Na putu smo sretali slonove, žirafe, hijene, na pristojnoj udaljenosti videli smo i lavove, nosoroge oko i u reci krokodile, nilske konje, bizone i ostale životinje koji su došle na pojilo. Videli smo i nosoroge sa odsečenim rogovima, što se namerno radi, da bi odvratili krivolovce, koji ih ubijaju upravo zbog rogova.
– Sam Kruger je netaknut od strane čoveka, ako padne drvo ono se ne sklanja, priroda je čista, nema bačen ni jedan papirić. U samom kampu smo se družili sa ostalim posetiocima, roštiljali, a izvan ograde, naš sin je u večernjim satima jednom primetio slona, koji se dostojanstveno šetao pored ograde. Na teritoriji kampa su se odomaćili sivi majmuni, pa se Vujadin čak i sprijateljio sa jednim od njih, Kićom, koji je čak i jeo iz njegovih ruku što je veoma retko – jabuku.
– Posle Krugera, posetili smo Kejptaun, gde pretežno žive belci i grad je prilično evropski. U Južnoj Africi je tek počinjalo proleće, noći su još hladne, danju se temperatura penje do 26 27 stepeni i jako je velika suša, čeka se kiša. Kada ona padne, bukvalno iz sata u sat bukne priroda, raste trava, promene postanu neverovatne, ali sa druge strane se pojave malarični komarci.
Priču nastavlja Goran:
– U Kejptaunu, na molo izađu divlje foke, sunčaju se i prilično su miroljubive, tako da je naš Vujadin i mazio jednu lenju. Da upotpunim Biljaninu priču, u Nacionalnom parku Kruger imali smo priliku da vidimo veliki broj životinja: mungose, antilope, kudue, zebre, žirafe, slonove, nosoroge, krokodile, lavove, bizone, gnuove, razno-razne ptice. Imali smo i jednu interesantnu situaciju, pored reke, nekoliko stotina, možda i hiljadu bizona je diglo ogromnu buku mukajući. Kada smo prišli bliže, videli smo i razlog, a to su bili lavovi, koji su nekoliko desetina metara dalje pili vodu. Bikovi su izašli pred taj impozantni čopor i svojom pojavom odvraćali lavove od nekih grešnih misli. Interesantno je reći, da u parku preko dana, životinje većinom žive u miru jedni sa drugima, noć je vreme za lov.
– Dodao bih na ono što je Biljana govorila o životu u kampu, da smo jednom imali priliku da snimimo i crnu mambu, jednu od najotrovnijih zmija na svetu, koja se uvukla i zgradu i sklupčala se na gredi na tavanici. No, ubrzo su došli rendžeri i uklonili je. Videli smo i laste, koje su pristizale sa severa, pa smo se pomalo osećali kao kod kuće. U Kejptaunu smo posetili jedan ogroman muzej, sa svim afričkim rukotvorinama, maskama, statuama, štitovima, kopljima i slično.
[wonderplugin_slider id=104]
Na kraju je Goran Karanović najavio jednu avanturu u Africi, gde sa dvojicom drugara, jednim veterinarom i jednim fotografom, idu da pronađu divlje pse i da Goran napiše projekat „Suštinske razlike i sličnosti između divljeg i domaćeg psa“. Želimo im da pribave sredstva i da ispune taj njihov san.
