Upaljen crveni alarm: Zagađenje vazduha u Srbiji ogromno, a biće još veće

1056
Foto: N1

Vazduh je u Srbiji već danima je izuzetno zagađen, a grejna sezona još nije ni počela. Imajući u vidu da su privatna ložišta i toplane jedan od tri najveća zagađivača u našoj zemlji, pored industrije i saobraćaja, postavlja se pitanje šta li ćemo tek udisati kad pokulja dim iz toplana.


U Valjevu, jednom od najzagađenijih srpskih gradova, bez obzira na miholjsko leto, već sada se teško diše, a merenja kvaliteta u poslednjih sedam dana pokazuju da je vazduh zagađen na nivou četvrte kategorije.

„Pikovi“ su bili 18. na 19. oktobar sa 70, odnosno 23. na 24. oktobar sa 60 mikrograma PM-10 čestica po kubnom metru, dok je maksimalna dozvoljena koncentracija ovog polutanta 50 mikrograma po kubnom metru.

[wonderplugin_slider id=10]

 

„Zagađenje će biti još veće, ugroženi deca i trudnice“

– Sve to već sada posebno ugrožava pacijente sa respiratornim tegobama, pacijente sa kardiovaskularnim problemima i oknološke pacijente sa malignitetima pluća. Kada tokom zimskih meseci nivo aerozagađenja bude još viši što nas, na žalost, očekuje, biće ugrožene i ostale ranjive kategorije, kao što su deca i trudnice. Zbog toga, u periodima najviših vrednosti PM-10 čestica, a to je najčešće od 8 do 18 časova, ugoženi treba da smanje broj svojih izlazaka spolja, smanje fizičke aktvinosti i provedu više vremena u kućnim uslovima – priča onkolog dr Zoran Živković, predsednik vranjskog Saveta za zdravlje za „Blic“.

On podseća da su nedavna istraživanja Instituta „Batut“ pokazala da zbog povećanog zagađenja vazduha godišnje u Srbiji prerano umre 5.400 ljudi, „a ako bi se ta metodologija primenila na Valjevo to bi značilo da godišnje imamo 60 prevremenih smrti zbog aerozagađenja“.

– U slučaju udisanja PM-10 čestica, koje skraćuju dah, srce se napreže da bi kompenzovalo smanjeni unos kiseonika i pri tom se iscrpljuje. Na taj način, pored razboljevanja pluća, one dovode i do srčanog ili moždanog udara i možemo ih smatrati uzrokom iznenadne srčane smrti, za koji nemamo valjani dokaz – objašnjava onkolog dr Zoran Živković.

Obična maska ne pomaže

– Ne izlazi se bez preke potrebe, a preka potreba je da se ode u zelene zone. Ne provoditi vreme na ulicama – savetuje i dr Goran Belojević, higijenolog, i redovni profesor Medicinskog fakulteta, kada govorimo o danima visokog zagađenja.

Osim što je potrebno što manje vremena provoditi napolju, ako već izađu i osete smetnje prilikom disanja, doktor građanima savetuje da preko usta i nosa stave vlažnu maramicu.

– Obična hirurška maska neće pomoći, potrebno je da to bude vlažna maramica ili vlažna maska, jer je voda najbolji rastvarač – savetuje naš sagovornik, a slaže se i da je ispiranje usta i nosa pri povratku u kuću takođe poželjno.

To su saveti za zaštitu, ali njima ništa nije rešeno; rešenje problema bilo bi smanjenje zagađenja, u vidu stavljanja filtera na fabričke dimnjake, rasterećenje saobraćaja, i drugo, napominje on.

A šta nam tek sledi?

Sa dolaskom zime dolazi i do većih prekoračenja zagađujućih materija u odnosu na granične vrednosti, ali se, kako je nedavno za RTS rekao direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović, kvalitet vazduha ocenjuje na godišnjem novou tako da se ne može reći da je vazduh u Srbiji sličan onom u Pekingu.a

Ipak, kako god da se rade merenja, zima je svakako kritičan period.

– Uvek u Srbiji tokom zime imamo mnogo individualnih ložišta i starih automobila. Tamo gde je velika populacija dolazi do prekoračenja graničnih vrednosti,što svakako nije dobro – rekao je on.

Na zagađenost vazduha utiče i geografski položaj pojedinih mesta, kao što su Kosjerić i Užice, koja se nalaze u kotlinama.

Kako to sve utiče na nas

– Kratkoročne posledice jesu povećanje akutnih respiratornih infekcija i asmatičnih napada, a dugoročne su rak pluća i grla, povećaće se i nerespiratorna oboljenja, kao što je leukemija, a tu je i anemija zbog delovanja monoksida, i kardiovaskularna oboljenja: hipertenzija i srčani udari.

[wonderplugin_slider id=75]

 

– Zbog aerozagađenja umire više ljudi nego u saobraćajnim nesrećama, i globalno i u Srbiji. Tri četvrtine svih zdravstvenih efekata okoline, potiče od aerozagađenja – navodi dr Belojević.

Aerozagađenje ne mora biti samo u spoljašnjosti, već i u stanovima, i ono nije za zanemarivanje. Stoga naš sagovornik preporučuje provetravanje, ali u periodima dana kada vazduh nije zagađen napolju, kako bi bilo efektno, a najmanje zagađenje jeste rano izjutra, oko 5 sati.

Uticaj na zagađen vazduh u domovima imaju peći, pogotovo, ukoliko imaju neki oslabljen ventil, ali pre svega pušenje, jer se ostaci sagorelog nikotina sakupljaju u nameštaju.

Kakvo je juče bilo stanje

Pančevo, Subotica, Beograd, Novi Sad i Beočin ocenjeni su juče kao najzagađenija mesta u Srbiji. Kako se moglo videti na mapi nadležne Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), ovi gradovi bili su obojeni ljubičastom bojom, odnosno nalazili su se na petom stupnju zagađenosti vazduha, i u svima je problem izazvan PM 10 česticama.

Užice, Niš, Kosjerić, Bor, Valjevo i jedna od mernih stanica u Pančevu – na ovim mestima izmereni podaci ušli su u crveno, što je četvrti od pet stupanja zagađenosti vazduha. Prilično loše rezultate juče ujutru su beležili i portali World Air Quality Index (WAQI) i AirVisual.

Stepen zagađenosti tokom dana varira, te je tako u podne, za razliku od jutra, na gradskom sajtu Beoeko prestonički vazduh bio ocenjen kao dobar. S druge strane, stanovnici znaju da svako veče osećaju težinu smoga u vazduhu, a da se magla nekad uočava i tokom obdanice.

Izveštaj o zagađenju vazduha, načinjen dan ranije, nije bio ništa bolji, a tada su nadležni uputili Beograđanima preporuku da „ne dišu duboko“, možete pročitati u zasebnoj vesti.

Zato građani Srbije sa zebnjom dočekuju grejnju sezonu, kada će u već zagađen vazduh umešati i dim iz toplana i privatnih kotlarnica, koje su posebni zagađivači vazduha. Tu na scenu stupaju i famozne PM 10 i PM 2,5 čestice – takozvane nevidljive ubice. Koliko su opasne, govori i podatak Svetske zdravstvene organizacije – PM 10 čestice koje nas guše najviše zimi izazivaju teške bolesti od kojih godišnje umre čak 6.000 ljudi u Srbiji. Ali, one imaju još opasnijeg pratioca – PM 2,5 čestice.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here