Mesna industrija u Srbiji u krizi

0
538
Foto: Bigstockphoto/lapandr

Pojava afričke kuge svinja, sve veći uvoz svinjskog mesa i prerađevina od tog mesa iz inostranstva i smanjeni svinjski fond ključni su faktori za situaciju u kojoj se trenutno nalazi mesna industrija u Srbiji, a koja nimalo ne ide u prilog proizvođačima.


Afrička kuga svinja dodatno pospešuje porast krize u našoj zemlji kada je u pitanju uzgoj svinja i proizvodnja prerađevina od svinjetine, što utiče i na sve manje količine sirovine za proizvodnju.

Kako bi poboljšala situaciju u ovoj grani stočarstva, država radi na povezivanju sa novim tržištima za izvoz svinjetine što bi, kako navodi ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, povećalo i proizvodnju.

„Država intenzivno radi na otvaranju visokoplatežnih tržišta, jer samo ako imamo dobrog kupca, imamo i osnov za podizanje stočarstva u Srbiji. Važno je da proizvođači dobiju dobru cenu. U tom smislu dobar dokaz jeste i priča sa Turskom. Uspostavljen je i izvoz u Kinu,“ podseća Nedimović.

 

On dodaje i da su domaće firme uspostavile ugovore sa pomenutim tržištima čime bi, ističe, moglo da se uspostavi sigurno i stabilno tržište za izvoz svinjetine.

„Postoji i posebna Uredba o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja, radi privlačenja direktnih ulaganja u proizvodnju prehrambenih proizvoda. Vlada je to donela kao podsticaj za kompletnu investiciju u prehrambenoj proizvodnji,“ navodi Nedimović.

Cena svinjskog mesa skočila za 69,3%

Od 2014. do 2018. smanjena spoljnotrgovinska razmena svinjskog mesa
Proizvodnja svinjskog mesa u toku jedne godine u Srbiji je u proseku oko 300.000 tona, a u toku prošle godine u našu zemlju uvezeno je 29.000 tona tog mesa koje je iskorišćeno za preradu trajnih i polutrajnih proizvoda, navodi se u podacima Privredne komore Srbije (PKS).

Veliki problem u domaćoj proizvodnji stvara to što je izvoz ograničen, navodi sekretar za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović.

„Posebno tešku situaciju imamo sa svinjskim mesom, jer nam je ograničen izvoz. Nema prodaje u CEFTA regionu zbog afričke kuge svinja. U Evropu ne možemo zbog vakcinacije protiv klasične kuge, a Rusija je stopirala uvoz od četiri velike klanice u Srbiji, zbog neusaglašene dokumentacije,“ zaključuje Budimović.

Spoljnotrgovinska razmena svinjskog mesa značajno je opala u periodu od 2014. do 2018. godine, pokazuju istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, navodi se u PKS.

„Godine 2014. iznosio je 16.457.000 evra, da bi u 2018. saldo bio u minusu i to -19.967.000 evra. Uvoz se povećao, a izvoz smanjio i za samo četiri godine primetan je značajan deficit,“ navodi se u PKS-u.

Na smanjen izvoz uticala je afrička kuga svinja koja se u poslednjim mesecima pojavila i u našoj zemlji. Uvoz iz naše zemlje zabranile su susedne zemlje, konkretno Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija, koje predstavljaju najveće izvozno tržište.

Stopiranje izvoza ne znači uslovno da meso nije bezbedno, poručuju u Karneksu
„U nekim zemljama dozvoljen je uvoz samo onih prerađevina koje se tretiraju na određenoj temperaturi i te proizvode mi nesmetano plasiramo od SAD do Australije. Međutim i dalje je na snazi zabrana najkvalitetnijih proizvoda, fermentisanih kobasica, po kojima je „Neoplanta“ i poznata širom regiona,“ objašnjava direktor kompanije “Neoplanta” Aco Tomašević.

On dodaje da to dalje može uticati na smanjenje stočnog fonda što, ističe, može dovesti do povećanja cene svinjskog mesa.

„Uz to, desio se i istorijski nezabeležen skok cena sirovine na globalnom tržištu, s obzirom na to da već skoro dve godine afrička svinjska kuga hara dobrim delom Evrope i celokupnim Dalekim istokom. Najnepovoljnija situacija je u Kini, koja je i najveći proizvođač svinjskog mesa na svetu. To je na celokupnu mesnu industriju u Srbiji stavilo dodatni pritisak i dovelo je, u bezmalo bezizlaznu situaciju, ogroman rast svih inputa sa jedne strane i nemogućnost izvoza sa druge strane,“ poručuje Tomašević.

Ova kompanija će nastaviti sa dosadašnjom politikom rada, navodi on. Neoplanta će nastaviti da proizvodi prerađevine od mesa kao i do sada, strategijom, ističe Tomašević, vrhunskog kvaliteta dodajući da će kupci sami moći da prepoznaju kvalitet njihovih proizvoda.

 

„Trudimo se svim snagama da smanjimo efekat negativnih dešavanja, da uvažavamo naše zaposlene i prebrodimo novonastalu situaciju. S druge strane, nismo jedini učesnik na tržištu. Ovakva situacija pogodila je snažno sve kompanije koje posluju u mesnoj industriji,“ navodi Tomašević.

On veruje da će država i nadležno ministarstvo pomoći mesnoj industriji u ovoj krizi kroz sprovođenje adekvatnih mera i saradnjom sa Evropskom unijom i zemljama u regionu.

I u kompaniji „Karneks“ ocenjuju da su njihovi proizvodi na visokom nivou kvaliteta uz objašnjenje da, to što je Rusija zabranila uvoz svinjetine iz Srbije, ne znači da proizvodi ove kompanije nisu bezbedni.

„Te zamerke se odnose na administrativne neusaglašenosti. Što se tiče afričke kuge svinja, „Karneks“ ima zatvoren sistem proizvodnje, jer meso potiče sa farmi koje su maksimalno zaštićene,“ navode u Karneksu dodajući da su njihovi proizvodi u rangu sa najboljim proizvođačima u oblasti prerade mesa.

„U Evropi mogu da se kupe naše paštete i gotova jela, a naših proizvoda ima i u Australiji i Kazahstanu,“ poručuju u ovoj kompaniji.

Kako zaustaviti dalji pad proizvodnje svinjskog mesa u Srbiji?

Prostran: Moramo povećati proizvodnju i ona mora biti kontinuirana

Agroekonomista Milan Prostran ocenjuje da moramo povećati proizvodnju i da ona mora biti kontinuirana kako bismo zaista mogli da zadovoljimo potreba stranog tržišta.

„Srbija u Kinu ne može da izveze mesa ni za polovinu ulice u jednom njihovom velikom gradu. Izvoz jeste taj koji vuče razvoj, ali da bismo ozbiljnim izvozom to obezbedili, on mora biti kontinuiran, kvantitativan i da se sporazumi uvek poštuju,“ navodi Prostran.

Prostran podržava potpisivanje sporazuma o izvozu sa drugim državama, ali ističe da u tome moramo biti realni, pišu Večernje novosti.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here