Dok će u većem delu Evrope biti mnogo oluja, snega i prodora hladnih talasa, na Balkanskom poluostrvu očekuje se prilično mirna zima.
– Biće oluja, ali one neće biti toliko izražene kao prošle godine – prognozira meteorolog Džejson Nikols.
Umesto toga, sporadične oluje će se pojavljivati između dugotrajnih sušnih razdoblja.
Ova regija mogla bi da ima duga suva i topla razdoblja, praćena olujom koja će trajati nedelju dana, a zatim bi se vratila na razdoblje sušnog vremena od dve ili tri nedelje – rekao je meteorolog Tajler Rojs.
Na Jadranu se ne očekuju ni učestali udari jake i olujne bure, predviđaju meteorolozi „Accuweather”-a.
[wonderplugin_slider id=174]
– To će doprineti oskudnoj snežnoj sezoni u planinama – dodao je Rojs.
Najoštrija zimska hladnoća zahvatiće istočnu Evropu i istočnu Skandinaviju.
Početak zime neće obeležiti prodor jakih i izraženih hladnih talasa, ali to bi se moglo dogoditi pred kraj zime.
– Mogli bismo da vidimo nekoliko kratkih hladnih talasa u decembru, ali prava se hladnoća neće dogoditi sve do kasnije u sezoni – rekao je Rojs.
Najviše snega i velike hladnoće očekuje se krajem decembra i početkom januara na područjima od Finske do Ukrajine. Očekuje se da će velike količine snega na tom području biti sve do kraja februara. Hladni talasi koji će s tog područja stizati u Evropu mogli bi krajem zime da zahvate i područja Poljske, Slovačke i Rumunije.
Aktivan početak sezone jakih vetrova predviđa se za britanska ostrva, severnu Evropu i Skandinaviju.
Ove godine to područje je već pogodilo nekoliko oluja, uključujući oluju Lorenco, koja je u jednom trenutku bilo uragan kategorije 5 nad Atlantskim okeanom. Međutim, učestalost oluja neće dostići vrhunac sve do početka 2020. godine.
– Oluje će biti najaktivnije početkom januara – predviđa meteorolog Rojs.
Zbog oluja delovima Velike Britanije pretiće i velike poplave, a kraj sezone oluja očekuje se tek krajem februara i početkom marta.
– Drugi deo zime biće mnogo mirniji nego njen početak – predviđaju meteorolozi.
Dok će oluje harati severom Evrope, veće količine kiše i snega trebalo bi da donesu olakšanje za veći deo Evrope – od Portugalije pa sve do Poljske, nakon što je to područje pogodila velika suša tokom leta.
Reka Rajna je tokom leta opet presušila, a jesen nije donela veće količine kiše koje bi pomogle u rešavanju teške situacije – kažu meteorolozi.
– Iako će Pirenejsko poluostrvo napokon doživeti olakšanje od dugotrajnih razdoblja suše, veće količine kiše dovešće do bujanja vegetacije, što bi tokom proleća i leta opet moglo dovesti do problema i divljanja šumskih požara – upozoravaju meteorolozi.
[wonderplugin_slider id=177]
U severnim Alpima očekuju se i velike količine snega, zbog čega meteorolozi opet upozoravaju na probleme koji bi se mogli pojaviti krajem zime, kada se sneg počinje topiti, poput lavina i poplava.
