Doktor iz Mense okriva kako da najbolje obrazujete dete u digitalnom dobu

0
468
Foto: RAS Srbija

Uprkos tome što živiimo u digitalnom dobu koje ima svoje zahteve, greška je decu izlagati igranju video igrica, jer se mozak najbolje razvija dok se dete igra i u isto vreme fizički kreće. Učite decu da misle, a ne da uče lekcije napamet – zaključci su predavanja stručnjaka za intelektualni razvoj dece, doktora Ranka Rajovića.


U okviru konferencije BIZIT, o načinima na koje deca uče i razvijaju se u digitalnom dobu nikog od posetilaca, od srednjoškolaca do onih vremešnijih, nije ostavilo ravnodušnim upravo zato što je dr Rajović predavanje izneo baš onako kako i smatra da ljudi najbolje uče – asocijacijom i uključenošću, bez suvoparnog deklamovanja, podstičući publiku da razmišlja.

Dr Rajović specijalista je interne medicine, saradnik „Unicefa“ na projektu ranog podsticaja intelektualnog razvoja deteta, osnivač Mense Srbija, i osnivač NTC sistema učenja, koji se sprovodi u 20 država Evrope, uključujući i Srbiju. On je govorio drugog dana poslovne i IT konferencije BIZIT „Digitalna ekonomija“, o uticaju digitalizacije na kognitivne sposobnosti dece.

 

Govornik je jedan od autoriteta na ovim prostorima kada se radi o o vaspitanju i obrazovanju, i istraživanja koja je sproveo pokazala su da su današnja deca slabija u odnosu na vršnjake pre 10 godina, i to kada su u pitanju motorika, matematika-logika, rečnik i opšte znanje. Upravo na ove probleme koncentrisao se i tokom govora na ovoj konferenciji.

Kretanje je ključ

– Istraživanje u jednom vrtiću u Kranju pokazalo je da 60 odsto dece ne može da skoči unazad. Takvo dete ne može da razume ni matematiku, pogotovo negativnu skalu. Mi smo živa bića za kretanje, mozak se razvija u pokretu – rekao je dr Rajović, naglašavajući da je prvih 12 godina u životu deteta ključno za razvoj.

On je doveo u vezu činjenicu da današnji roditelji u kolicima za bebe voze decu koja imaju dve, tri, pa čak i četiri godine, sa podatkom da više od 50 odsto mališana ima ravne tabane.

– Šta zaključujemo, zašto mozak nije podigao svod stopala? Nema kretanja.

Takav izostanak kretanja imaće posledice i u školskom dobu, dete neće moći da napreduje, kaže on i napominje da je pažnja učenika i sada prilično oštećena – dete nema koncentraciju da uči duže od petnaestak minuta, i potrebna mu je pauza, ali video-igre može da igra i dva sata bez prestanka.

– Mozak smo navikli na nešto što nije prirodno, kao što je sedenje – kaže dr Rajović i dodaje da bi dete od pet godina trebalo da hoda dnevno pet kilometara, ono od 10 godina mora da šeta 10 kilometara… Međutim, u praksi to nije tako.

Drugačije okruženje zahteva drugačije metode

U kojoj meri na razvoj deteta utiče genetika, a u kojoj okruženje, procene su varirale u prošlosti. Međutim, dr Rajović smatra da je genetika potencijal deteta i da je zbog toga važna sto odsto, ali isto toliko važno je i okruženje, odnosno unutrašnja motivacija koja iz njega potiče. On je to ilustrovao i primerom: ako pametni roditelji dobiju dete, očekujete da i ono bude jednako pametno, ali odgajaju ga u praznoj beloj sobi. Dete u njoj ne može da napreduje.

– Okruženje nije isto danas kao pre 30 godina, ali u školama i vrtićima koriste se iste metode. Zbog toga ispaštaju deca, i ispaštaće celo društvo. Moraju da se menjaju metode, jer se menja i okruženje. Učenje iščitavanjem i iščitavanjem je mučenje za decu. Danas decu spremamo za poslove kojii još i ne postoje, zato je važno naučiti ga da misli, a ne da uči napamet – kaže doktor, dodajući da je u tom procesu najvažnije funkcionalno znanje, odnosno povezivanje informacija.

– Deca su sve slabija kognitivno. Zašto ne povezujemo informacije u glavi? Zato što nismo operativni u mislima – kaže on i dodaje da je za takvu operativnost ključna rana stimulacija do šeste godine:

– Vrtić nije samo ustanova za čuvanje dece, već i obrazovna ustanova. Greška je detetu davati pristup video-igrama – kaže Rajović.

Asocijativnost

Odraslima su nestale ideje, deca ih imaju i to bi kod njih i trebalo negovati, učenjem uz igru. „Čitaj dok ne naučiš“ sistem ne valja – potrebno je primeniti asocijativnost, a za to su odličan alat slike i crteži.

Asocijativnost je najbolji metod učenja, a mozak je već i prirodno naštelovan da funkcioniše prema principu asocijacija.

– Sedite u drvenoj kućici, u šumi. Čujete pucketanje, pomislite da se nešto zapalilo, krenete da proverite o čemu se radi. Vidite dim, idete dalje i otkrijete vatru. Onda je gasite ili bežite. U biologiji, inteligencija znači „spasi se“. Upravo je asocijativni deo mozga povezao informacije, koje su čula skupila – objašnjava Rajović zašto je važno podsticati mozak asocijacijama.

Koncentracija

To dovodi do narednog pojma, koncentracije, koji je dr Rajović prikazao sledećim primerom:

– Dete koje se igra je koncentrisano. Često ne čuje kada ga zovete na večeru. Mama kaže,: „Jao, moja Milica je isključena.“ Nije, Milica je maksimalno uključena. Ona se igra. Zato i učenje mora da liči na igru.

 

– Kada je Kasparov izgubio šahovsku partiju od kompjutera, bilo nam je jasno da ne možemo da pobedimo kompjutere, koji imaju više upamćenih poteza, kombinacija. Zato je važno da razvijamo ono što računar nema: timski rad, kreativnost, pomaganje, razmišljanje.

Kako je njegov sistem učenja prihvaćen?

Govoreći o NTC sistemu učenja i njegovoj uspešnosti, dr Rajović rekao je da mu je takav sistem učenja u Sloveniji omogućio posao, da je tamo dobio čak i katedru, a da ga je na saradnju pozvao i savetnik Angele Merkel. Program je u Srbiji akreditovan od strane Ministarstva prosvete, i svaka škola bi mogla da se pridruži, ali po Rajoviću se moglo videti da nije zadovoljan procentom škola i vrtića koje su se uključile u NTC program. Ipak, kaže on, učitelji, koji ga prihvate budu veoma zadovoljni, imajući u vidu da rezultate kod dece mogu uočiti već posle dva ili tri meseca.

Mozgalice kojima učimo da učimo

„Misaonu operativnost“ publike Rajović je testirao i kroz zanimljive testove. Recimo, jedan od njih bio je da se prisete koje evropske države u svom nazivu sadrže reč koja takođe označava biljku. Doktor je dao primer Makedonije, otkrio da ih ima još tri, a kada je publika počela da se meškolji, dao je još nekoliko informacija koje bi mogle da pomognu: jedna od njih je ostrvska, dve su kopnene, jedna od njih ima izlaz na more…

Nestašna deca biće inteligentniji ljudi

Rešenje je mnogo lakše shvatiti kada pred sobom imate napisane reči, ukazao je i sam doktor, i upravo ovakvim vežbama teramo mozak da poveže informacije koje ima s jedne strane, a to su imena država, i s druge imena biljaka.

HoLANdija, IsLANd i LUKsemburg – bili su odgovori koje je tražio, i na kraju maltene sam i dao.

Ali da je bilo uključenih u publici, dokazao je srednjoškolac, koji je ispravio predavača: u reči Engleska, nalazi se LESKA! Mladić je dobio gromoglasan aplauz, a Rajović je pokazao da je pravi učitelj, jer je sa oduševljenjem dočekao ovu opasku, srećan što ima onih koji koriste umeju da misle i ne uče napamet.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here