Ilija Grujić nastavlja tradiciju

Gajenje vinove loze i proizvodnja vina u porodici Grujić je tradicija

0
1353

Prvi zasad vinove loze ove ugledne neštinske, a danas novosadske porodice, datira od 1929. godine. Vinogradarstvom na dva jutra tada su se bavili Isa i Triva, pradeda i deda Ilije Grujića.


Posao je nastavio potom Ilijin otac Gavra, koji se 1960. godine iz Neština preselio u Novi Sad.

– Mada su se poslom gajenja vinove loze bavili muški članovi porodice, ljubav prema ovom poslu, prenela je na mene, još dok sam bio dete, baba Zora, koja se iz Vuksana udala u Grujiće, i njemu sam posvetio najveći deo svog dosadašnjeg života – započeo je svoju priču Ilija Grujić.

 

– Od babe sam nasledio vinograd, uvećavao njegovu površinu, tako da u ovom trenutku obrađujem vinograd koji se rasprostire na oko 15 hektara. Osim proizvodnjom i prodajom grožđa bavim se i proizvodnjom i prodajom vina. Neke poslove obavljam u saradnji sa neštinskim vinogradarom Živkom Dikićem.

– U vinogradu je zastupljeno nekoliko sorti grožđa: italijanski i rajnski rizling, šardone, hamburg, a mnogo manje i autohtona sorta slankamenka. Ove godine ostvario sam dobre prinose grožđa, ali sam kao i većina drugih vinogradara, imao mnogo problema sa radnom snagom i izgodine u godinu sve je teže naći radnike. Šta i kako će biti u godinama pred nama, teško je reći, ali su prognoze uglavnom pesimističke. Zanimljivo je da je učešće živog rada u prodajnoj ceni grožđa veoma visoko i iznosi 35 do 39 odsto. Pre se kretalo od 10 – 12 odsto – ističe Ilija.

Uz problem sa radnom snagom Ilija navodi i štetu od jednog insekta.

– Drozofile suzuki je insekt koji čini veliku štetu na zasadima vinograda. Ova vrsta insekta ima veliku reproduktivnu moć i napada plod. Za sada se protiv njega nemoguće boriti. Ova bolest će tek u budućnosti predstavljati ogroman problem i pitanje je na koji način će joj se nauka i proizvođači vinove loze suprotstaviti. Veliku štetu pravi i patuljasti moljac. Zbog ovih bolesti, ali i visoke proizvođačke, a male prodajne cene grožđa, većina vinogradara je prinuđena da vadi svoje zasade, i opredeljuje se mahom za voćarsku proizvodnju. Jedan od njih sam i ja, jer sam se u poslednje vreme okrenuo proizvodnji voća – jabuka pre svega. Gajim sorte jonagold i zlatni delišes – naglašava Grujić.

Najveći deo ovogodišnjeg roda grožđa Grujić je prodao odmah po završetku berbe vinograda. Manji deo roda je otišao u preradu. U vino je prerađeno „samo“ 1.000 flaša zapremine 0,75 litara sorte šardone.

Ugledni proizvođač grožđa i vina Ilija Grujić, veoma dobro predviđa i planira poslove kojima se bavi, pa je i to jedna od tajni njegovog uspeha.

 

– Kako bih mogao da obavim sve planirane poslove, bio sam svojevremeno prinuđen da izgradim hladnjaču, koja je u ovom trenutku kapacitetza 350 tona. Nameravam da sledeće godine dupliram njene kapacitete, a jednog dana da hladnjača bude kapaciteta 1.000 tona. Ovo tim pre, što se sve više okrećem proizvodnji voća, a hladnjaču ću koristi za lagerovanje, pre svega ove vrste voća. Osim toga, kako bi koliko – toliko rešio problem radnika u fazi berbe, kupio sam pre tri meseca „robot“ za branje voća – fliko traku.

– Kupovinom ovog „robota“ značajno ću smanjiti troškove radne snage, koji su u ovom poslu veoma visoki. Na taj način, automatski bi smanjio i proizvođačku cenu grožđa i jabuka, i bio konkurentniji na tržištu – zaključio je na kraju Ilija Grujić.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here