Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog Kozmu i Damjana, odnosno slavu poznatu kao Vrači. Braća su bila lekari i, kako je narod verovao, čudotvorci.
Praznik svetih vrača Kozme i Damjana obeležava se u hramovima Srpske pravoslavne crkve, pravoslavnim domovima i mnogobrojnim zdravstvenim ustanovama koje svetitelje i lekare slave kao zaštitnike svoje profesije.
Lekarska komora Srbije je 2007. godine i zvanično proglasila taj dan svojom slavom.
Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći za uzvrat ništa „radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi“ pa su u narodu poznati kao sveti Bezsrebrenici. „Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim delima, pa dobiše od Boga dar isceljenja i darovaše zdravlje i dušama i telima lečeći svaku slabost i svaku nemoć“, zapisao je vladika Nikolaj Velimirović.
Zapisano je, takođe, da je „Kozma ljuto zamerio Damjanu kada je od Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, uzeo tri jajeta i da je čak tražio da ga po smrti ne sahrane pored brata“.
Praznik Svetog Kozme i Damjana-Vračevi Srpska pravoslavna crkva molitveno slavi 14. novembra po novom, a 1. novembra po starom kalendaru
Jedna od najpoznatijih freski s likovima svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji, iznad sarkofaga arhiepiskopa Danila Drugog. Svetitelji Kozma i Damjan predstavljaju se na ikonama i freskama u srednjevekovnoj odeždi, s kovčežićima u kojima su nosili lekove. Sveti vrači obeležavaju se sa uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine.
Bolesnici se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave. Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.
