Na desetogodišnjicu od smrti najomiljenijeg u narodu – srpskog patrijarha Pavla, danas će u Manastiru Rakovica gde je sahranjen i Kućinci, selu u Slavoniji u kome je rođen biti služene liturgije.
Dan ranije u Kučincima osveštana je obnovljena crkva Svetih apostola Petra i Pavla u kojoj je patrijarh Pavle kršten.
Hram Svetih apostola Petra i Pavla u Kućancima podignut je pre 270 godina i taj jubilej , kao i 800 godina autokefalnosti SPC biće obeleženi u episkopiji pakračko-slavonskoj dvodnevnim skupovima.
[wonderplugin_slider id=174]
Patrijarh Pavle koji je u narodu omiljen zbog skromnosti i istinoljubivosti, bio je 44. srpski patrijarh i preminuo je u 95. godini 15. novembra 2009. godine. Na dan sahrane, su na putu od Saborne crkve gde je telo bilo izloženo do porte manastira Rakovica ispratile stotine hiljada poštovalaca.
Episkop Pavle, rođen kao Gojko Stojčević, imenovan je za 44. srpskog patrijarha početkom decembra 1990. godine, čime je na tronu Svetog Save nasledio patrijarha Germana.
Patrijarh Pavle bavio se i naučnim radom, među objavljenim delima su „Monografija o manastiru Devič“, beseda „Život po Jevandelju“ i „Molitve i molbe“.
U njegovo vreme osnovana je Akademija SPC za umetnost i konzervaciju, vraćena je veronauka u škole, a Bogoslovski fakultet u okrilje Univerziteta.
Njegova lična biblioteka pripala je fondu Biblioteke srpske patrijaršije, ima status kulturnog dobra i čuva se u konaku manastira Svetog arhangela Mihaila u Rakovici.
Rođen je 11. septembra 1914. u selu Kućanci, Donji Miholjac, u porodici zemljoradnika. U rodnom mestu u Slavoniji završio je osnovnu školu, a nižu gimnaziju u Tuzli.
U Šestoj muškoj gimnaziji u Beogradu koju je pohađao vanredno da bi mogao da uporedo upiše i Medicinski fakultet, položio je ispit zrelosti.
Šestorazrednu bogosloviju završio je u Sarajevu 1936, a Bogoslovski fakultet u Beogradu, gde je prethodno završio i dve godine Medicinskog fakulteta.
Drugi svetski rat zatekao ga je na odsluženju vojnog roka, a kao izbeglica nalazio se u manastiru Sveta Trojica u Ovčaru i Banji Koviljaci od 1944. kao veroučitelj za decu u izbeglištvu.
[wonderplugin_slider id=173]
Odatle je iz zdravstvenih razloga otišao u manastir Vujan, u selu Prislonica, između Čacka i Gornjeg Milanovca, gde je ostao do 1945. i odlučio da se posveti monaškom životu.
Zamonašio se u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri.Službovanje u Eparhiji raško-prizrenskoj posvetio je i obnovi crkava i manastira a posebno monaškog života.
Bogoslovski fakultet dodelio mu je zvanje počasnog doktora bogoslovlja.
I u Leposaviću biće održana liturgija povodom upokojenja patrijarha Pavla.
